Današnja fotka je rezultat nekoliko elemenata koji su se stekli na gomili.
Nakon kratke popodnevne kiše, vazduh je bio neuobičajeno čist i svež. Krenuli smo u nedeljnu nabavku, Jasna je vozila, a ja sam otvorio prozor i fotografisao potpuno slučajne prizore. I nije da nije, uhvatio sam nekoliko zanimljivih kadrova, od kojih sam za fotku dana izabrao ovaj:
A kako je ovo ispalo? Prošlo je već neko vreme, bio sam razbio desni retrovizor na kolima. Bilo je to onog jutra kad se empirijski pokazalo da nije pametno isterivati auto u rikverc iz dvorišta i spavati istovremeno. 
Uglavnom, među nekoliko ekspozicija koje sam uhvatio namerno gađajući sliku u retrovizoru, ova je ispala najzanimljivija. Mozaik je nastao zbog mnogo krhotina koje nisu otpale (jer ovaj retrovizor je montiran u Italiji, a ne u Srbiji, pa nisu štedeli epoksidni lepak). Biciklista tako ispade sakriven, a tekstura ulice čudnovata sama po sebi.
Ova fotka je karakteristična u nizu projekta “jedna na dan” i zato što je to prva fotka uslikana kao JPG, a ne kao RAW snimak. Razlog tome je bio sasvim prozaičan: bafer na mom G6 je kilav, a uključio sam bracketting (višestruko okidanje) kako bih mogao da brzo hvatam kadrove u toku vožnje. Da sam tak oradi osa RAW formatom, ko zna koliko puta bih blokirao aparat dok se bafer ne isprazni. Svojevremeno sam imao jedno iskustvo sa tim, završilo je tako što zbog punog bafera u fotoaparatu nisam uslikao najbolju fotku u svom životu. Ispričaću vam to jednom prilikom.
su… hm… To je Aleksa, Borisov sin. Ne znam previše detalja o ovom junačini, jer ga nikad nisam sreo, ali sećajući se performansi naše Ane kad je bila tog uzrasta, mi smo na mahove zaista mislili da je ima u pet primeraka… No, to vreme je za nas prošlo, a Boris neka trpi; to je i posao svakog ćaleta na svetu. Ovu tehniku sam viđao ranije na raznim foto-portalima (česta je i vrlo efikasna u sportskoj fotografiji). No, da prepustim autoru reč o ovom radu: