Crkoh ribajući pločice!
Bili majstori, popravili plafon u kupatilu, lepo okrečili i grubo počistili, kako to već ide. A onda smo se Jasna i ja zajedno latili ribanja tipa “ful fulova”, pošto je bila jedinstvena prilika nakon što je sve izbačeno; da me đavo nosi ako smo ikad ranije za ovih dvadeset godina ovako temeljito oribali kupatilo. Ja sam odavno pao u nesvest, a ona i dalje glanca milion onih džidža-bidža kojima ni imena ne znam… 
I naravno, dok mi je bila duša u nosu onako sagnutom, a ovaj pojas za plivanje ne mogu da skinem ni brzo ni lako, zabavljao sam se tražeći perspektive zgodne za fotografisanje. Znao bih da izvedem izduženu perspektivu, ali nemam čime 
pa sam se zadovoljio “običnim” perspektivama. Usput sam izmislio zadatak da ništa sem pločica (i eventualno plafona) ne sme da uđe u kadar. Onda sam ispitivao neke filtere za selektivno osvetljavanje scene, pa je konačna fotka ispala ovako:
Opet tamno, reći će oni koji ne vle kad ja potamnim fotku jače nego što to njihov ukus nalaže. Šta da se radi: mojo kuća, mojo lotra…
Scena nije bila na spisku zadataka u projektu ‘jedna na dan”, a trebalo je. Ništa posebno. Ali, kad pokušate sami i uspete da napravite scenu golih pločica u perspektivi, bez ičeg drugog u kadru, javite mi se… 
Inače, fugna nije prljava, nego je još uvek mokra od ribanja. 
Ovoliko kašnjenje možda nije pravo sa stanovišta ritma na blogu. Ali, tako je ispalo iz stotinu razloga koje podvodim pod zajednički naslov Freelancer Blues. Pride, da podsetim, ja ipak nisam rob Suštine pasijansa. 
A 
ali ne mogu da odolim. Imam 999 ideja na tu temu i moram da istražim to polje bar vežbajući rad sa detaljima. Za ovo mi treba malo ozbiljnija oprema za osvetljavanje.