Glava 1: Moskva. Na putu prema Kurskoj stanici!

(Isečak)

Moskva - PetuškiPovodeći se od tuge i hladnoće pošao sam desno. Oh, taj jutarnji teret u srcu! O, iluzornost nesreće! O, nepopravivost! Čega je u njemu više, u tom teretu, koji još niko po imenu nije nazvao? Čega je u njemu više: uzetosti ili mučnine? Iscrpljenosti nerava ili smrtne tuge negde u blizini? A ako je svega podjednako, onda je ipak nečega više: skamenjenosti ili groznice?

Ništa, ništa – rekao sam sebi – zaštiti se od vetra i polako idi. I diši retko, retko. Diši tako da kolena ne bi klecala. Idi bilo kuda. Svejedno kuda. Čak ako pođeš levo, dospećeš na Kursku stanicu, ako pođeš pravo – opet na Kursku stanicu; ako skreneš desno – i sad na Kursku. Zato skreni desno da bi verovatno dospeo tamo. O, šteta!

O, efemernosti! O, najnemoćnije i najsramotnije vreme u životu mog naroda – vreme od svitanja do otvaranja prodavnica. Koliko je sedih ono uplelo u nas, u beskućne i tužne tamnokose! Idi. Venjička, idi.

Ništa, ništa – rekao sam sebi – zaštiti se od vetra i polako idi.

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Petrijin venac

Ne znam zašto, ali uvek mi izmiče DVD sa ovim filmom. No, taj početak…

Da se prisetimo sjajnog Karanovićevog filma.

 

[EDIT 11.3.2012: Nažalost, taj video je povučen zbog žalbe Centar filma. Klip od minut i po. Nosite se u pizdu materinu, bre! Više neću da kupujem vaše DVD-ove.]

 

I šta veliš, baba, sve ti lepo posle treće rakije? I meni je, i meni…

(Tnx Marinko)

Fotografija dana, 20. maj 2011

Od želje za kafom na obali Tise do izvedbe najvećeg kiča u dosadašnjem špilu fotki “jedna na dan”, ovo je ipak bio uspešan dan.

Prosto, kad se ne da, onda ne treba pritiskati. I Jasni i meni je ovih dana bilo posla preko glave; kad smo, nekako u isto vreme završili sa dnevnim poslom, spakovali smo se u kola i krenuli put pod noge bre, pa gde stignemo. Krajnji cilj je bio da popijemo kafu u Senti, ama da se provozamo bez žurbe. Tako je i bilo: krug vožnje je bio Kikinda – Iđoš – Sajan – Padej – novi most na Tisi – Ada – Senta – Čoka – Banatski Monoštor – Crna Bara – Mokrin – Kikinda. Zadržavanja u Adi i u Senti, kao i na nekoliko mesta usput. Mislio sam da slikam novi most, ali okolina mosta je neuređena, trebalo bi dosta da se hoda po mestima koja još ne poznajem, a već sam gubio zlatno svetlo. Još bi falilo da me vidi neki što je izvukao penziju preko dva svedoka, pa da me prijavi vlastima… Pa ništa, angažovaću kuma na leto da me odveze čamcem do mosta i slikaću ga tada.

Od kojekakvih treskanja fotoaparatom tamo-amo, nadao sam se ultimativnoj kič-fotki: bulke u žitu. Ali, tim putem dominira slatina, tek ponegde ima žito, a bulki ni za lek; tretirali protiv korova, šta li. Zato ima plavog čoveka i to je moj današnji odabir.

Fotografija dana za 20. maj 2011.

Slobodno komentarišite: da, znam da je ovo kič kakvog nema. Zapravo, ima: mogao sam da vam napucam i jednu od fotki zalaska sunca koje sam uhvatio kad sam zastao na putu između Ade i Sente. Ama, mogao bih ‘ladno da doniram tu fotku za omot neke ploče “Muzika raspoloženja” ili “Vaše popodne uz feng-šui”. Confused smile Beše i jedan zanimljiv eksperiment koji sam izveo slikajući odsjaj u prozoru kafea, ali krajnjim ishodom nisam bio zadovoljan. A bulke ću da potražim ponovo u nedelju popodne, ako ne bude kasno.