Fotografija dana, 31. maj 2011

Varljivo vreme izaziva raznolika dešavanja na nebu. To je pravi momenat za izlazak u polje.

Celog dana je vreme bilo šareno. A potkraj dana, otprilike u poslednjem satu punog svetla, oblaka je bilo u svim bojama bele, žute, olovne i sive, sve sa krpama bistrog plavog neba. Seo sam u auto i odvezao se tek dva kilometra od kuće. Imao sam jako dobar ulov i opet sam imao problema da odredim koja će fotka biti ona prava. Evo, neka bude ova:

Fotografija dana za 31. maj 2011.

Umalo da zaboravim da slikam baš ovako: forsirani blic, a prethodno merenje pri vrhu kadra (centralno merenje), tako da sačuvam divlje nebo u pozadini, a da popino prase bude istaknuto. Blic je pride izazvao i pojačane boje, a nebo sam još malo zatamnio i pooštrio kontrast. I to je tačno to. Mišn akomplišd.

Ako vas zanima cela serija fotki , možete je pogledati ovde.

Glava 10: Novogirjevo – Reutovo.

(Isečak)

Moskva - PetuškiDušu svakog mudonje sam sada posmatrao sa zanimanjem, pažljivo i kao na dlanu. Ali nisam baš dugo razmatrao: jednog dana su sa mog stola nestali svi moji dijagrami. Pokazalo se: matori balvan, Aleksej Blinđajev, član KPSS od 1936. godine, tog dana je u upravu poslao našu novu društvenu obavezu u kojoj smo se zaklinjali da ćemo povodom predstojeće stogodišnjice biti u životu isti kao što smo i u proizvodnji – i, zbog gluposti ili pijanstva, u isti koverat je stavio i moje individualne grafikone.

Čim sam primetio nestanak, popio sam čašicu i uhvatio se za glavu. A tamo, u upravi, takođe – dobili su pošiljku, uhvatili se za glavu, popili čašicu i istog dana “moskvičem” se dovezli u obilazak našeg terena. Šta su otkrili kad su upali u našu kancelariju? Nisu našli ništa osim Leha i Stasika: Leh je, smotavši se u klupko, dremao na podu, a Stasik je bljuvao. Za četvrt časa je sve bilo rečeno – moja zvezda, zapaljena pre četiri nedelje, počela je da trne. Razapinjanje je objavljeno tačno trideset dana posle voznesenja. Od mojeg Tulona do moje Jelene je tačno mesec dana. Kraće, ražalovali su me, a na moje mesto su postavili Alekseja Blinđajeva, iznemoglog glupaka, člana KPSS od 1936. godine. A on, odmah posle postavljenja se probudio, zamolio ih je da mu daju rublju – oni mu rublju nisu dali. Stasik je prestao da bljuje i takođe je zamolio rublju – ni njemu je nisu dali. Popili su crvenog vina, seli u svoj “moskvič” i odvezli se nazad.

I evo, svečano objavljujem: do svog poslednjeg dana neću preduzeti ništa da bih ponovio svoje tužno iskustvo uzdizanja. Ostajem dole i odozdo pljujem na čitavu vašu društvenu lestvicu. Da. Po pljuvanjak na svaku prečku lestvice. Da bi se po njoj pelo, valja biti čova, od glave do pete iskovan od čistog čelika. A ja nisam takav.

I evo, svečano objavljujem: do svog poslednjeg dana neću preduzeti ništa da bih ponovio svoje tužno iskustvo uzdizanja.

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Više od igre, još malo

Mali post scriptum postu od nedelje…

Komentar, verujem, nije potreban. Osim male, malecke, sićušne sitnice da ni sad nije drugačije. Ali, to ste znali i sami.

 

I kao što rekoh: ne bi bilo lako pobrojati sve fenomenalne uloge u seriji “Više od igre”.
A posle je sve otišlo u tri popodne. Što reče Guliver: oprem dobro!

Vanredni proglas CK SP (2)

Prvo špica.

 

E, tako. Sad možemo dalje.

 

Sledi drugi vanredni proglas Centralnog komiteta Suštine pasijansa. I to na sveopštu žalost onih koji nisu uspeli da nađu suštinu pasijansa ni za vreme mirovanja, iako se jedan opako primakao. A to da suština pasijansa nije bitna, pa taman otkrili drugi u čemu se ona sastoji ili ne, i dalje veruje većina populacije.

Staro pravilo izbegavanja glasi: pre nego što drugi provali da ne znaš ništa o nečemu čega si se dohvatio, ti objavi da te bavljenje tom temom zapravo uopšte ne interesuje, nego si se slučajno zakačio za nju. Uspeva, osim ako neko još pre ne raskrinka nameru i objavi je, kao ja sad ovde.

Nastavite sa čitanjem… “Vanredni proglas CK SP (2)”

Fotografija dana, 30. maj 2011

Nalik onoj od pre dva dana, i ova fotka je samo beleška; i to na istu temu.

Nisam se mnogo kretao, razlozi su razni. Budem li stigao u polje pre veće kiše, uloviću važnu temu. Do tada, kvazi-studio je na snazi. Prikupljam elemente za jednu veću seriju i ovog puta ispitujem detalje.

Fotografija dana za 30. maj 2011.

Usput sam se malo poigrao i sa osvetljenjem iza i iskosa; nisam se tim mnogo bavio pre, a u ovom slučaju uspeh je polovičan. Kao i u drugim sličnim prilikama, ova fotka je beleška da se pozabavim tom temom malo više. Svejedno, motiv sam udesio kako sam ga i zamislio.