Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Polovče godine završavam u dobrom raspoloženju. Dabogda nam svima bilo uvek kao meni danas!
I da baš ne elaboriram zašto sam veseo, ali danas su neke važne šanse postale neke realne prilike i život je zbog toga lep.
Upravo zbog toga, neću da budem ozbiljan ni sa fotkom dana: red je da ispadne nešto blesavo, rekoh sebi. Jedino nisam znao šta će to biti i zato sam držao fotoaparat uz sebe celog dana. Rešenje je ispalo jednostavno… Nastavite sa čitanjem >>
(Isečak)
…
Ponovo sam zaspao. Ponovo je počelo isto, i drhtavica, i vatra, i groznica, a odande, iz daleka, gde je magla, isplovilo je dvoje dugonja sa skulpture Muhine, radnik sa čekićem i seljanka sa srpom i, približivši mi se sasvim, oboje su mi se podsmehnuli. Radnik me je opalio čekićem po glavi, a zatim me je seljanka srpom – po jajima. Vrisnuo sam – sigurno sam glasno vrisnuo – i ponovo se probudio, ovog puta… Nastavite sa čitanjem >>
Apostol ponovo u sedlu…
Aj’ sad svi!…. Ti propadaš, ti propadaš jer se opijaš!…. Okreće se svijet i sa njime ja…. Opaaaa! 
Nije bila ona koju sam zamislio, ali jeste ona koju motam već mesec dana.
Vraćali smo se iz Novog Sada, i to putem kojim davno nisam išao, Novi Sad – Bački Jarak i Temerin – Bačko Gradište – Bečej – Novi Bečej – Novo Miloševo – Kikinda. I posle one kiše koja nas je sinoć pratila na putu, a i jutros nas ispratila na radne zadatke, najzad granulo sunce. Uto smo negde između Bačkog Gradišta i Bečeja naišli na nekoliko žitnih polja koja još nisu pokošena. Setio sam se da nisam slikao žito, a trebalo je, pa sam stao. Najzad, evo… Nastavite sa čitanjem >>
(Nije isečak)
Vrata vagona su počela lupati, treskati, sve jače. Zatim je u moj vagon, sa licem modrim od straha, uleteo traktorista Jetjuškin, i proleteo je kroz njega. Desetak sekundi posle njega, istim putem je proletela desetina Erinija i odjurila je za njim. Grmeli su bubnjevi i cimbala…
– Kuda? Kuda jurite?…
– Šta te se tiče?! Otkači se! Pusti!…
– Kuda? Kuda svi idemo??…
– Šta te se tiče, lu-do-o!
I najednom se okrenula prema meni, zagrlila je moju… Nastavite sa čitanjem >>
Priznajte da ovo niste gledali godinama…
Sve, sve, ali: “O, Mekrori, ne treba da ubijaš moje zerrrrrrcove!” 
Klasik! 
Dok smo Ana i ja na putu, neka vama malo zasvira!
Ovo je sad nešto u stilu Radio Šapca iz sedamdesetih… 
Ali da ne provociram… Nastavite sa čitanjem >>
Današnja je zamalo bila odložena do sutra uveče; a onda sam, po običaju, pronašao motiv sebi ispred nosa…
Tema “tekstilna tekstura” postoji kao stavka na spisku mogućih tema u projektu “jedna na dan”. Nisam o tome previše mislio, a ne bih se setio ni danas da nisam nešto čeprkao po nekom plakaru na čija vrata su bile okačene neke “klovnovske” pantalone.
To je bilo to: i tekstura i motiv boje su mi se učinili zanimljivim, pa sam štricnuo nekoliko ekspozicija. Onda sam nad njima čeprkao razne isečke, sve dok nisam došao do ovog… Nastavite sa čitanjem >>