Polovče godine završavam u dobrom raspoloženju. Dabogda nam svima bilo uvek kao meni danas!
I da baš ne elaboriram zašto sam veseo, ali danas su neke važne šanse postale neke realne prilike i život je zbog toga lep.
Upravo zbog toga, neću da budem ozbiljan ni sa fotkom dana: red je da ispadne nešto blesavo, rekoh sebi. Jedino nisam znao šta će to biti i zato sam držao fotoaparat uz sebe celog dana. Rešenje je ispalo jednostavno:
Ovaj akvarijum, sa sve blesavim aranžmanom unutra, nalazi se u uglu dnevnog boravka u kući mojih prijatelja, gde sam se večeras zatekao u poseti. Imali su neke lepe akvarijumske ribe u tom prostoru, a sad ih više nemaju i odmaraju se od te varijacije. Zato su upričili ove plišane morske zveri 
dok im jednom ponovo ne dođe ideja da angažuju žive životinje, kad god to bilo.
Da bih uslikao ovaj aranžman, morao sam da savladam klasičnu prepreku: blic o staklo. Dakako, to se rešava kosim uglom slikanja. Ovo ne izgleda kao da sam postavio objektiv u kosi ugao, ali to je zato što sam upotrebio alatku za ispravku distorzija objektiva, tj. veštački sam “popravio” perspektivu. Eto, može to i tako: mišn akomplišd, šta god da je bio mišn! Ah, da: blesava fotka! Prihvatate li je kao blesavu? Sve što imam da kažem je da kad god odem u posetu toj kući, ne mogu da skinem pogled sa tog akvarijuma. 
Ponovo sam zaspao. Ponovo je počelo isto, i drhtavica, i vatra, i groznica, a odande, iz daleka, gde je magla, isplovilo je dvoje dugonja sa skulpture Muhine, radnik sa čekićem i seljanka sa srpom i, približivši mi se sasvim, oboje su mi se podsmehnuli. Radnik me je opalio čekićem po glavi, a zatim me je seljanka srpom – po jajima. Vrisnuo sam – sigurno sam glasno vrisnuo – i ponovo se probudio, ovog puta u grčevima, zato što se sad u meni sve već, sve treslo – i lice, i odeća, i duša, i misli.
Ali da ne provociram…