Day: June 15, 2011

Fotografija dana, 15. jun 2011

I kao što rekoh u najavi događaja: za ovo mi treba bolja oprema od one koju imam.

Pomračenje Meseca još traje, a ja sam odradio dugu i sporu sesiju sa pauzom od pola sata, čekajući da se ugao Meseca promeni i da više zvezda bude vidljivo.

Ali, vraga: nemam ja čime to da slikam kako treba. Nije reč samo o zum-objektivu (ovde bi oko 300 mm veoma pomoglo) nego pride o nemogućnosti da nađem kombinaciju svetla koja bi pomogla da silueta Meseca bude oštra i puna detalja. Za ovo mi treba kratka ekspozicija koja hvata mnogo svetla: dakle, ISO 1600, f/22, ekspozicija ne duža od jedne sekunde, što je izvodljivo samo sa DSLR aparatima i sa pristojnim objektivnom.

Kako god, sa mesta u bašti na kome sam radio, scena je već zanimljiva.

Ta “piramida” je zapravo zabat komšijine šupe Flirt male Svetlo koje se probija na levoj strani je iz komšijinog dvorišta, a svetlo na desnoj strani, ispod Meseca, dolazi iz susedne ulice.

Mesec izgleda kao fljoka koju sam nacrtao, ali svejedno – nisam se boljem ni nadao. Kako god, uhvatio sam crvenu boju (koja je intenzivnija zbog duge ekspozicije) i ostavio dokument o pomračenju Meseca. U tom svetlu: mišn akomplišd, kako-tako, bolje nemam.

Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva

Danas je godina od smrti Bekima Fehmiua. Nije mi izlazio iz glave i na kraju sam popustio: potražio sam neki snimak…

Najpre, negde sam tokom dana zakačio vest, a da je zapravo nisam primio svesno: Bekim Fehmiu mi je ostao u podsvesti i sve sam intenzivnije mislio na njega. U prvi čas ni pod pretnjom ne bih mogao da se setim šta mi bi prva asocijacija. I onda sam guglao – da bih konačno otkrio: danas je godina kako je Bekim metkom prekratio bol svog dugog ćutanja.

Potražio sam neki klip o Bekimu ili sa njim na jutjubu, pa sam na vrhu video nešto što nisam video ranije. Reč je o razgovoru koji je upriličen kao TV emisija povodom izlaska njegove knjige, a tada je on izrecitovao nešto što je nazvao sopstvenim testamentom…

Kakav nastup!

Nastavite sa čitanjem… “Bekim Fehmiu recituje Dušana Vasiljeva”

U žiriju su plakali

Svako malo, poneka poplava izbaci nekoga sa ivice sveta i sunce ga obasja. Posreći mu se da pokaže svoj talenat i da svet sazna za novo čudo. Sećate li se Susan Boyle? Paula Pottsa? Isto tako i ovog puta, samo na drugom meridijanu.

Novo lice i glas: mladi Korejac po imenu Sung Bong Čoi. Poslušajte taj glas i zapitajte se šta bi bilo da je boravio u školi umesto što se izdržavao prodajući koještarije po ulici i noćnim klubovima.

 

Plačite, i treba da plačete. Dečko ima ono nešto što nema ime, a što je potrebno za pevanje koje dira u dušu.

(Via)

Večeras: totalno pomračenje Meseca

Nešto imam utisak kao da je previše učestalo. A onda shvatim: da nije Interneta, ne bih znao za ovaj događaj; tako nisam znao ni za desetine prethodnih…

Kako javlja Svet nauke, večeras će doći do punog pomračenja Meseca. Ceo tok pomračenja nećemo videti, pošto počinje nešto pre izlaska, ali totalitet će biti vidljiv u celosti i traje od 21:22 do 23:02. To je ono kad Mesec postaje “krvav”.

Maznuto sa sajta www.svetnauke.org. Učinite mi uslugu i posetite taj sajt; tako ću da platim ovu sliku...

Ovu sliku sam maznuo sa stranice na blogu Svet nauke, i to bez dozvole; valjda mi neće zameriti. Tamo ćete, inače, pronaći i tabelu sa detaljnom satnicom svih faza pomračenja. Takođe, tamo ćete saznati i to da uvek agilne Nišlije organizuju prikladno okupljanje i praćenje događaja uz pomoć teleskopa.

Ovo bi mogla da bude prigoda da se opet okušam u fotografisanju Meseca. To je jako teška rabota, jer osim čudnih parametara svetla, valja imati i bolju optiku nego što je ja imam. Kako god, ne boli da probam.

(Via)

Glava 25: 65. kilometar – Pavlovo-Posad.

(Isečak)

…

Moskva - Petuški– Da li je to sve, Mitriču?…

Vagon se zatresao od smeha. Svi su se smejali bestidno i veselo. Unuk se sav tresao, gore-dole, da levo-desno ne bi udarao svoje cevanice. Brkajlija se ljutio:

– A gde je tu Turgenjev? Dogovorili smo se: kao kod Turgenjeva! Ovde samo đavo zna šta se dešava. Neki sav u čirevima! Pa još i “piški”!

– Pa on je verovatno prepričavao film! – zabrundao je neko sa strane. – Film “Predsednik”!

Sedeo sam i razumeo starog Mitriča, razumeo sam njegove suze: njemu je bilo žao predsednika, zato što su mu dali takvo ime, i zida koji je pomokrio, i čamca, i čireva – svega mu je bilo žao. Prva ljubav ili poslednja tuga – zar tu ima razlike? Bog, umirući na krstu, naložio nam je da imamo sažaljenja, a ne da se podsmevamo. Samo ljubav i sažaljenje! Ljubav prema svakom prstu, prema svakoj utrobi. I sažaljenje prema plodu svake utrobe.

…

Dogovorili smo se: kao kod Turgenjeva! Ovde samo đavo zna šta se dešava. Neki sav u čirevima! Pa još i "piški"!...

(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)

Muzikantska tuga pregolema…

Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…

 

Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.

Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.

Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.

Fotografija dana, 14. jun 2011

Fotka se desila u poslednji čas. Baš gledam, ekspozicija je uhvaćena u 23:58…

Dese se i takvi dani. Pretpostavljam da će se baš jednog ovakvog dana desiti i da preskočim fotku dana. Biće to dan kad ću uslikati dlan naslonjen na objektiv, pa ću pričati kako sam uslikao crnce u tunelu. Palo mi je na pamet da završim jedan od ranije započetih eksperimenata, ali ovo nije takvo veče… Ne bi uspelo.

Oprao sam dve jabuke, Jasni i sebi, i tada mi je palo na pamet da se jedna tema nalazi već zapisana na spisku za projekat “jedna na dan”: zvezda iz srca jabuke…

Fotografija dana za 14. jun 2011.

I na kraju, ispalo je zanimljivije nego što sam očekivao, baš zato što se ta “rđa” pojavila posle manje od jednog minuta nakon što sam presekao jabuku popreko. Pažljivo sam se potrudio da boje budu tačno prenete, uključujući te blesave zelene tačkice koje jabuke sorte Granny Smith imaju na pola puta između središta i kore.

Ovo je kraj jabukama: magična bezobrazna cena je dostignuta, a posle talasa jagodičastog voća stižu i prve kajsije. Trešanja na svu volju, uskoro i ostalo, pa ćemo imati čime da se zabavljamo dok ne dođu sledeće jabuke.

A do sledećih svežih jabuka, živeću u zemlji u kojoj banane koštaju 79 dinara ili manje, a jabuke 129 dinara ili više…

A umesto “mišn akomplišd”, zapisaću i to da se fotka dana može desiti sama, budem li je prepoznao ranije u toku dana. Nigde ne piše da ne smem da probam dve-tri posebne sesije, pa da biram iz svih njih…