Pogledajte šašavu kolekciju fotki koje su nastale u toku pripreme raznih scena u čuvenim filmovima.
Predlog za mali test, onako uzgred, pre nego što krenete da prelistavate fotke: prepoznajte filmove na osnovu fotki. Moj rezultat je 16 od 23.
(Via)
Day: June 24, 2011
Glava 34: Usad – 105. kilometar.
(Isečak)
…
– A, to si ti! – rekao je neko iza mojih leđa tako prijatnim glasom, tako zluradim, da čak nisam morao ni da se okrenem. Odmah sam znao ko mi je za leđima. “Sad će početi da me iskušava, glupa njuška! Našao je vreme – za iskušavanje!”
– A to si ti, Jerofejev? – pitao je Satana.
– Ja sam. A ko bi bio?…
– Teško ti je, Jerofejev?
– Jeste, teško. Samo, tebe se to ne tiče. Prođi dalje, nisi naleteo na pravog…
Govorio sam ne menjajući položaj, glavu sam pritisnuo na staklo, nisam se osvrtao.
– Ako ti je teško, – nastavljao je Satana, – smiri svoju strast. Smiri strast svoje duše – i biće ti lakše.
– Neću.
– Budalo.
– Budala mi kaže.
– Pa dobro, dobro… ni reči više nemoj reći!… Nego, znaš šta: iskoči iz voza. Videćeš, ništa ti neće biti…
Promislio sam, a onda sam odgovorio:
– Ne, neću skakati, plašim se. Sigurno ću se razbiti…
I Satana je postiđen otišao.
A ja – šta je meni preostalo? Povukao sam šest gutljaja iz boce i ponovo sam priljubio glavu na okno. Napolju je bila tama, plašila me je kao i ranije. I budila je u meni crnu misao. Stiskao sam glavu da bih iscedio tu misao, ali ona se nije cedila, razlivala se kao pivo po stolu. “Ne sviđa mi se ta tama napolju, uopšte mi se ne sviđa.”
Ali šest gutljaja “kubanske” je već prilazilo srcu, lagano, jedan za drugim su prilazili srcu; a srce je stupalo u borbu sa razumom…
…
(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Kratka istorija bezmalo svega
Ne, nije reč o kultnoj knjizi Billa Brysona (koju, grrrr, još uvek nisam ni video, a kamoli pročitao), čiji tačni naziv je “A Short History of Nearly Everything“, nego o video klipu koji sadrži animaciju pod naslovom “A Brief History of Pretty Much Everything“. Pogledajte.
Rađena po sistemu flipbook (teško prevodivo, misli se na brzo listanje), ova animacija je rezultat oko 2100 crteža, za koje autor veli da mu je trebalo oko tri nedelje da ih zgotovi.
Svaka čast zamlati!
Gromovi ga spalili
Nevolja, kako stoje stvari, još ne znam sa kojim ishodom.
Noćas je pucalo po nebu sve u šesnaest. Dok sam ja poisključivao sve, već se nešto desilo. Moj glavni računar je van pogona. To znači probleme u hodogramu mimo osnovnog posla. A Suština pasijansa nije osnovni posao…
Ovo pišem sa starog računara koji mi stoji ispod stola kao čamac za spasavanje, baš za ovakve prilike; bilo bi preskupo da priuštim sebi zastoj tamo gde vadim lebac. Ali, zato ću možda malo zastati u osvežavanju Suštine pasijansa. Aftamacki prilozi će ići i dalje dok ih ima na lageru; priloge ću štekovati offline. Uto će glavni računar možda biti popravljen…
Do daljeg.
Fotografija dana, 23. jun 2011
Ovu sam odavno meračio, a pride se ulučio najlepši mogući zlatni sat…
Čitaoci Suštine pasijansa sa dužim stažom će se setiti moje priče o tilt-shift fotografiji, tačnije o tehnici izvedbe u postprodukciji koja simulira rezultat specijalnih objektiva koji jako ograničavaju fokalnu ravan. Da bi se ova tehnika u postprodukciji primenila, neophodan je snimak iz jakog gornjeg rakursa – što u Kikindi nemam kao čestu priliku. Ako bi trebalo da se popnem na neku višu tačku, to je jako teško aranžirati u doba dana kada je svetlo optimalno.
Večeras smo išli na zakazanu lazanju kod prijatelja, a naslutio sam da bih mogao uhvatiti večernji zlatni sat nad Kikindom sa njihovog prozora na četvrtom spratu. Tako je i bilo: štriknuo sam desetak ekspozicija u nadi da će mi neka od njih poslužiti za još jedno igranje sa tilt-shift postprodukcijom. Evo odabranog komada:
Pošto je ovo suviše sitno da bi se efekat na slici razmahao, pripremio sam vam i verziju fotke širine 1600 tačaka (kliknite na link).