Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Osmotrite kretena kako pokušava da ispriča glup vic Dalaj Lami.
A ovi u studiju još analiziraju šta je kreten trebalo da kaže.
Ima pravo jedan moj drugar: neki ljudi su talentovano glupi. Izblamirati se pred Dalaj Lamom – to može samo talentovano glupa osoba. Can you make me one with everything, majko mila…
(Via)
Ovog puta nisu spameri, a nije kriv ni servis za skladištenje fotki koji koristim za povezivanje na SP: iz nekog razloga, spoljne slike se ne interpretiraju.
Ispitaću.
[UPDATE 14:30] Evo, sad radi. Bemliga.
U međuvremenu, izgleda da su se oni spameri malčice umorili. Ritam spamovanja je popustio. Baš ću da ih pustim do kraja vikenda, da vidim dokle će. Uočavam da nijedan prilog nije napadan više od jednom, pa je moguće da će se umoriti kad pokriju svih
400
priloga (tj. 401, računajući i ovaj). Ako se ne umore, instaliraću servis Captcha.
[UPDATE 14:31] Blokirao sam komentarisanje poruka starijih od 7 dana. Posle ću da vratim kako je bilo, samo da prođe žgadija. Računam, oni koji umeju da čitaju između redova ipak lakše računaju nego što čitaju teške kvazi-tekstualne zavrzlame.
Šta da se radi.
(Isečak)
…
U stvari, na pruzi za Petuški kontrolora se niko ne boji, jer su svi bez karte. Ako neki pijani otpadnik i kupi kartu, njemu je, naravno, neprijatno kad naiđu kontrolori: kad mu priđu tražeći kartu, on nikog ne gleda, ni kontrolora ni putnika, kao da bi najrađe propao u zemlju. Kontrolor njegovu kartu gleda nekako gadljivo, a njega gleda ubitačno, kao podlaca. A putnici – putnici gledaju “švercera” krupnim zakrvavljenim očima, kao da govore: dole gledaj, kvarnjačo! Grize te savest, a! A kontroloru gledaju u oči još odlučnije: vidi nas – možeš li nas osuditi? Semjoniču, dođi kod nas, mi te nećemo uvrediti!…
Dok Semjonič nije postao viši kontrolor, sve je izgledalo drugačije; tih dana su putnike bez karata gonili kao Indijance u rezervate. Lupali su ih po glavama Jefronom i Brokhausom, a zatim ih globili i izbacivali iz vagona. Tih dana su putnici bez karte pred kontrolorom bežali kroz vagone kao uplašeno krdo, za sobom su vukli čak i one koji imaju karte. Jednom, sam sam to video, dva mališana, prepustivši se opštoj panici, pojuruli su sa stadom i na smrt su bili izgaženi – ostali su da leže u hodniku stežući u pomodrelim ručicama svoje karte…
Viši kontrolor Semjonič je sve promenio: ukinuo je sve kazne i rezervacije. On je to radio jednostavnije: od putnika bez karte je uzimao po gram za svaki kilometar. Po čitavoj Rusiji šoferi od autostopera traže po kopejku za svaki kilometar, a Semjonič je uzimao upola manje: po gram za klometar. Ako, na primer, putuješ iz Čuhlinke za Usad, rastojanje je devedeset kilometara, sipaš Semjoniču devedeset grama i dalje putuješ mirno, razbaškaen na klupi kao trgovac…
…
(iz romana “Moskva – Petuški”, Venedikt Jerofejev, 1969.)
Da li znate na kom principu radi disk u vašem računaru? Kako postiže toliku brzinu?
Jeste da sam to morao da znam po prirodi struke, ali znate kako to ide… u vreme mog studiranja, disk jedinice za tada popularne Honeywell “šestice” su imale kapacitet od 300 MB i vile su veće od mašine za veš. Čvrsti diskovi za PC nisu bili veći od 20 MB. A ovi diskovi danas prenesu pet puta više informacija u sekundi, i to bez po muke…
Ako vam je tako lakše, pređite na youtube, pa tamo uključite titlove (oznaka “CC”) i izaberite željeni jezik.