Možda je fotka mogla i ranije, ali Marinko i ja smo zaista morali da pretresemo razna SveCka pitanja i da otkrijemo univerzalni lek za sve. Ovoliko je falilo da uspemo u tome.
A fotka dana je ulovljena bez po muke. Dok sam sipao vodu na pojilu, malo sam lovio geometrijske pojedinosti po okolnim zgradama. To je i inače jedan od zadataka u spisku projekta “jedna na dan”, i eto, ulučila se prilika da odradim baš proteklog dana.
Znao sam da ću minimizovati paletu boja (čak sam iskušavao i monohromatsku paletu, ali sam odustao) i bio sam siguran da ću izvesti neki od “tesnih” izreza. Tako je i bilo – i evo rezultata:
Imao sam nekoliko sličnih kadrova, a različitim izrezima sam postigao upravo ono što sam i zamislio: kombinaciju geometrijske ekstravagance i osećaja praznine okružene betonom i ciglom. A po prirodi objekta koji sam slikao, ovo nije ni bilo očekivano da bude lepo.
Naime, objekat ove sesije su bile neke odvratne zgradurine koje nećete moći da zaobiđete budete li došli u Kikindu, jer su locirane u strogom centru, na jednoj od najprometnijih tačaka u gradu (kao što je red kad se bira mesto za stambenu izgradnju). Blokovi su izgrađeni negde u vreme špica kurčenja dostignućima socijalističke izgradnje. Počelo je kao obećanje drugu Titu (koje ovaj nije tražio) da će svaki trudbenik u teškoj industriji dobiti stan, koji će neposredno pre hiperinflacije otplatiti sa dve prosečne plate, umesto kao danas njihova deca sa dvadeset godina dužničkog ropstva.
I tako, kao da nije bilo dovoljno to što se u žitnici nalazi livnica iako je najbliži rudnik gvožđa udaljen 350 km, pride su u prostranoj varoši širokih šorova napravljene visoke zgrade za urbanu populaciju… Danas u gradu ima nekoliko stotina kuća koje nema ko da naseli, a koje zajedno sa okućnicom koštaju manje nego garsonjera na Karaburmi.
Spadam u onu manjinu koja tvrdi da su ti blokovi u centru ruglo Kikinde. Ali, to je mišljenje koje više neće pomoći da se stvar popravi: sad se ružni blokovi još pride poružnjuju klima-uređajima, gaćama koje se suše na ulici, stihijskim zatvaranjem terasa na razne (listom ružne) načine i, dakako, intenzivnim smradom pokvarenog kiselog kupusa kad god udari proleće.
PRIZNAJ: koje dete živi u ovoj zgradi, koji ti je onaj što slika decu po stepenicama ko Bitlse preko ulice, itomeslično? :)))