Ako do sada niste čuli, to znači da ste nepismeni. U tom slučaju, blago vama.
Sazna se kad-tad… Kako je i ko provalio, to ne znam, ali danas je otkriveno sledeće:
Ako prenosite neku knjigu na srpskom jeziku preko granice, morate da platite kaznu taksu u iznosu od 1300 dinara. Prilikom prijavljivanja cariniku već treba da imate uredno i tačno popunjen obrazac koji se nalazi tamo i tamo. Ako ne prijavite knjigu, rizikujete novčanu kaznu.
Da li ja to lupetam? Da, naravno da lupetam. Ovako nešto nije ništa drugo nego lupetanje.
Međutim, nije problem u tome što ja lupetam, nego u tome što je ovo istina. Zakon koji sadrži ovu odredbu, kako god se taj zakon zvao, postoji od 1994. godine.
Trik je samo u tome što većina carinika nisu budale kao onaj nedavno na granici sa Makedonijom, pa nisu našli za shodno da udaraju takse na knjige koje ljudi nose na letovanje. I zbog toga do sada niste znali za ovo, kao što nisam znao ni ja.
A taj jedan je oglobio 2.600 dinara familiju koja je na letovanje u Grčku ponela dve knjige čija ukupna vrednost jedva da je 1.000 dinara.
Trik je, navodno, u loše sročenoj odredbi zaštite retkih i vrednih knjiga. Kada bi se sprovodilo onako kako piše, tada bi svako ko najzad pronađe vremena da čita tokom letovanja bio kažnjen zbog toga što hoće istovremeno da provodi vreme u inostranstvu i da čita na srpskom jeziku.
Mnogi se pitaju, pa se pitam i ja: postoji li igde u svetu ovakav nonsens od zakonske odredbe? Jebote, pa da mi je iko rekao da sam prevario državu za ko zna koliko para što sam uvek nosio knjige sa sobom na putovanja… Strašno.
– * –
Mislim, nije strašno to što sam ja prevario državu. Strašno je to što ispada da sam je prevario na taj način. Zamislite samo naslov: Uhvaćen na granici u pokušaju prenošenja čak četiri knjige Terija Pračeta. Ili da pročitate ovakvu vest:
U spektakularnoj akciji specijalnih literarnih jedinica MUP Srbije, prošle nedelje na dvanaest graničnih prelaza Srbije pronađeno je čak osam automobila u kojima su pronađene knjige. I to nije najgore: u čak tri slučaja je zabeleženo prisustvo maloletnih lica u vozilima! A u jednom slučaju, dve knjige izvesnog B. Ćopića (od ranije poznatog policiji) pronađene su u rancu dečaka od 11 godina! Vinovnicima je određeno policijsko zadržavanje od 48 sati, a za sve osumnjičene je podneta krivična prijava. Ministar unutrašnjih poslova je čestitao jedinici policije na besprekorno obavljenom zadatku; tom prilikom je poručio da niko ne može da očekuje da će te prazne priče o tobožnjem čitanju knjiga u inostranstvu ikoga zavarati. Na redu je ministarstvo pravde…
Mada, neću da kažem… Stvarno, zamislite da se iz ove zlom napaćene zemlje iznosi takvo blago kao što su knjige! Pa šta mislite, zar nije to razlog svih tih praznih i umornih pogleda na ulicama, na pijacama, u autobusima, po čekaonicama… Ljudi bi da čitaju, ali im to nije omogućeno zbog onih koji su izneli knjige iz zemlje, a nisu platili kaznu taksu.
– * –
Hoće li se neko setiti da zahteva od Vlade Srbije hitno ukidanje ove sramne odredbe, ne bih znao reći. Tek, odlučio sam da se zvanično proglasim provokatorom. Naime, pošto ja sve knjige koje ponesem sa sobom takođe vratim kući, to je očigledno da nisam nikakav švercer. A pošto ne prijavljujem knjige koje iznosim, niti ću to ikada učiniti, očigledno je da to činim sa isključivom namerom zajebavanja provociranja vršenja provokacije policije i carine.
$#$
Ma dripci, kada bi poštovali i sprovodili sve njihove zakone, propise i uredbe ne bi se moglo živeti. Bukvalno. A zato se i ne sprovode.
Nisu to “njihovi” zakoni, na koga god da si mislio pod zamenicom “oni”. To su naši zakoni, nažalost.
moja majka pre 6 sati unela u zemlju 32 tegle domaćeg ajvara. iz crne gore, dakako. nisu je ni pogledali. šta kažu knjige, koliko mu to dođe? 🙂
!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Već sam se navikao na svakakve idiotluke od ove države, ali ovo me je ipak iznenadilo.
Kako mučki udara ovaj propis. Spremiš se za odmor, poneseš knjigu za listanje na plaži i – država te u poslednji čas klepi po ušima. Valjda da ne zaboraviš da ona postoji i da se vratiš po još maltretmana.
Ne znam šta bih radio izumitelju ovog propisa i svima onima koji su ga izglasali.
Jaaako se razbesnim kad birokratija hoće da mi siluje mozak!
Nisi ti Grba krininalac, ti svoje knjige vratish .. mora se taj zakon menjati, ima rupu :)))) koja glupost.. ne placam taksu (ili wotever) na digitalac, na laptop … a oni ‘oce na knjige!!! … shalu na stranu, problem je mnogo veci jer zakone nam pishu polupismeni … shto je za neke srecna okolnost, a za neke nije … pa sad drago nam pucanstvo, izvolite se snaci …
Zamisli sad neku revnosnu osobu (nebitno kojeg pola), koja ima imalo ingerencije da pokrene tu inicijativu tamo gde već može/sme. I sad zamisli da se ta inicijativa oplodi izmenom uredbe (ili donošenjem nove). Kad si sve to lepo zamislio, probaj da zamisliš koje sve to konsekvence može imati…
—
Uzgred, takva inicijativa bi indirektno značila i smenu direktora Narodne biblioteke Srbije, koji je podržava. A zamisli da njega smenimo, čoveka kojeg smo jedva našli da bude direktor biblioteke (načitan (svakog dana čita (godišnji) horoskop), kulturan (razvijena mu je crevna flora čim može onako da s..e),…).
nema mi druge, no da se ogrešim od ovaj zakon. će ponesem CICIBAN, PROCES I 1984. ovu prvu sam skoro čitao, a druge dve sam zadnji put čitao na moru i to u cugu…
Izvini, ali taksa na pismenost mora da postoji.
Tih par % stanovništva što su naučili nešto (a ipak ostali ovde) moraju da budu kažnjeni, jer stalno nešto “talasaju”.
Vlast nikada nije timarila inteligenciju. Nikada.
Dajte Pinka, Prve (isti vlasnik!), turskih serija, svi za dve partije (koje se posle izbora udruže) i blago nama.
Taksa ne postoji, moram da linkujem ne baš omiljene mi e-novine:
http://www.e-novine.com/drustvo/51668-Kako-Pravda-uvela-taksu-knjige.html
Upravo to i jeste pravo pitanje novinarske “pismenosti”: svi ponavljaju i prenose kao istinitu spinovanu vest bez provere.
Inače, vlasnik Prve je Grk, vlasnik Pinka je još Željko Mitrović.
E da znaš, ja sam se navukao. Da bi stvar bila gora, pokušao sam da je proverim, pa sam zapeo na prvoj prepreci. Elem, otišao sam na sajt Narodne skupštine u pokušaju da lociram pomenuti zakon. Međutim, posle nekoliko minuta čačkanja, nisam našao postoji li zbornik zakona donetih pre 2001. godine. Nisam našao zakon i onda sam odustao… Verujući navodima i uzgrednim linkovima koji su se širili po netu.
Da bi stvar bila gora po mene, baš sam u septembru osuo paljbu po praksi resavske škole. A sad sam postao deo nje.
Ako je za utehu, pametnom čoveku će ovo biti veoma simbolično kao pojava u praskozorje sledeće medijske bitke za vlast. Prva pouka glasi da svi lažu kao psi (ništa novo), druga da je nemoguće doneti zaključke na osnovu medijskih meandriranja (takođe).
A treća pouka je da treba ignorisati sve one koji su isti kao i drugi, bez obzira na one nazovi-razlike kojima nam zamazuju oči. Prikladno je setiti se i kakva ono koalicija beše napravljena u ime grabljenja vlasti. I primetiti ko ono šalje izjave o svojoj važnosti uoči sledećeg političkog kenonbola.
O e-tabloidu Petra Lukovića nemam visoko mišljenje. Ali, eto: ćuška baš odatle. Ja sam danas naučio nešto. Voleo bih da ne budem jedini.