Ovo postaje sve zanimljivije. Međutim, glavna pouka i dalje glasi “lakše reći nego učiniti”…
Ostadoše još dve-tri teme iz fotografija koje sam video a koje bih hteo da rekonstruišem (ili makar da pokušam, do mere svojih skromnih kapaciteta). I da znate, sve mi se više dopada kao epizoda, jer naučim nešto usput. Karakteristika ovog nastupa je takva da se razlikuje od dosadašnjeg uobičajenog načina – to nisu fotke koje sam zamišljam, pa unapred u njih ugrađujem i limite za koje znam da postoje. umesto toga, moram da smislim kako ću da rešim neko pitanje.
Pažljiviji posetioci sa dužim stažom na Suštini pasijansa će se svakako setiti da sam se već igrao vatrom… To jest, plamenom. Tema je fascinantna i, da vam iskreno priznam, jebeno teška za izvedbu. Bez posebnih filtera (koje ja svakako nemam) plamen probija dinamički opseg (klipuje), jako je teško izvesti kompoziciju koja ima iole smisla i neophodna je ozbiljnija postprodukcija.
A sad sam pride iskomplikovao stvar. Hteo sam da to bude makro vrha šibice u plamenu, kao na fotki koju sam video negde, i da, ako je moguće, svetlost tog plamena bude jedini izvor svetla.
Za makro ni po jada – tako je i bolje, jer se kompozicija rešava “na prirodno”. Ali, to oko svetlosti plamena kao jedinom izvoru… Jedva živ sam uhvatio fokus… Od deset ekspozicija koje sam napravio, tri su bile eksplicitni škart, četiri su bile totalno nezanimljive i bez potencijala da se dalje obrađuju, a samo tri su preostale za čačkanje. Presudio je oblik plamena.
Na izabranoj fotki je na kraju nedostajala ključna količina kontrasta koji bi istakao teksturu pocrnelog dela šibice; kada sam to sredio u Photoshopu, pa postavio pristojni unsharp mask, okolni šum je napravio još gore nego što je bilo. Najlakše je preko okolo-naokolo… Duplirao sam sloj, preoštrio ga, pa izbrisao sve osim samog tela šibice. Onda sam malo smanjio punoću gornjeg sloja, da ne ispadne baš preoštro, a zatim slepio slojeve. Nisam morao da se brinem oko preostale dinamike – ova vinjeta nije veštačka (kao što često umem da je upotrebim), nego sam je dobio laganom promenom dinamike tamnih tonova dok nije sama postala očigledna.
Rezultatom sam prilično zadovoljan, mada moram priznati da ima tu još nekih detalja kojima bi bilo zgodno vratiti se. Ostaviću to za neki drugi put. Mišn akomplišd. 