Zamke srpskog jezika

12 komentara na temu “Zamke srpskog jezika”

1. ti si trenutno u prisustvu izvora dokaza da jezik uopšte ne mora da bude ovakav kakav je da bi bio funkcionalan. moje dete je dobru godinu dana provelo smišljajući reči (baden=kamen, dudan=tunel), a zatim je još godinu dana ravnopravno koristilo “ispravne” reči zajedno sa svojim terminima. trenutno imamo najviše “problema” sa glagolom zvati (mama, ja sam tebe zovao).
   inače nemam nikakav odgovor na tvoje pitanje, jer kaskamo za vama godinu dana…

   1. Ja sam iz Aninog govora, od rođenja do škole, generisao najbolje lozinke u svom životu 😀 Ostaje legendarna izjava “Ti mene hoćeš da otrovuješ!”, kad je u nekoj čorbi našla komadić neidentifikovane supstance (vlakno peršuna). Bilo je to u fazi “Snežane i sedam patuljaka”. A lozinka koju sam držao godinama: “dadl! gegl? b!”, to je bio jedan naš razgovor kad je bila beba…

      1. “Ti mene hoćeš da otrovuješ!”

         Neopisiv je osećaj koji imam kad uočim jasne pokazatelje kako radi dečiji mozak. Tu se primećuje prirodna, još nerazvijena (ali i nezaprljana) inteligencija, prirodni pokušaj da se sveže uočene stvari ubace u već prihvaćenu logiku, da se napravi/koriguje sistem… Prelepo. 🙂

         1. A Luka, moje kumče, igrao se fitinzima i cevima od dva cola koje je njegov deda prikupio kao viškove i otpatke u radionici vatrogasne brigade. Joj, te radosti… Takođe: JOJ, tih konstrukcija! Cirkusantno. A najbolje od svega u celom zamešateljstvu: sklopovima je davao imena. Od svih imena, Marinko je uspeo da upamti samo jedno: uređaj za dezšfrengovanje. Ne, nije najluđe to što je uspeo da sklopi i izgovori tu reč. Najluđe je to što je tad imao četiri godine…

2. “Тата подмазује бицикл са уљетом”, да не спомињемо аутора да не бих био бивен. Поновила је то још једном, па кад је видела да је смешно, трећи пут је било “…са машћетом”.

   Тако је то, деца у језику траже логику, и шизе кад их језик превари. А онда почну да уче неке друге језике и виде да ни толико логике није неопходно да би језик радио.

   1. A koja od tri ćerke je pitala “A je l’ mogu da sam se najela?” 😀

      1. Прве две, наизменично, никад нисмо ухватили која је то измислила.

         Најбоље је што нико од професора српско(хрватско)г, а богуми ни онај лингвиста на Сезаму, нису били у стању да кажу које је то глаголско време. Он је смамуљао нешто као “модални перфект”, а знамо шта му значи модални: штрумфовани.

3. ima i kod nas vrlo zanimljivih izjava koje se nisu korigovale od početka tj prvi put izgovorene

   misker – mikser
   tipca – ptica
   skalamerija – usisivač
   nega pre svega – krema
   mehirići vodica – mineralna voda
   skalamerija – svi ostali neindentifikovani tehnički uređaji

   1. Čekbre, ima toga koliko hoćeš. Progovara Luka:

      grebemeš – brzo češanje
      pričvrstaj – duugo držanje za nešto
      Zdravko Čošković – Zdravko Čolić i Toma Zdravković zajedno
      sklanjavaš – jedan sat usisavanja
      teglimiš – tegliš mi majicu
      “sine, skloni sve kablove” – “evo, sklanjavam”
      mp3 – em pre tri
      odrprcana – krš, lom, prljavština…

      3,3 godine:
      kad sam bio u tibu, da li sam ti čačkao creva? -pita mamu,
      a kako sam ja ušao u tibu kada je sve začepljeno? -verovatno je mama objasnila

      Meni su bile interesantnije priče tipa:
      Prevario je mamu i kupili su super lepak (6,4 god), sreća ja mu oduzmem i:
      drugi dan: Tata super lepak? Sine Mars, Venera i Sunce su u jednoj liniji…
      treći dan: Tata super lepak? Sine Mars, Venera i Mesec su u jednoj liniji…
      četvrti dan: Tata, kada će da bude svečano otvaranje super lepka? Evo odmah, stavi masku…

      Kažem mu da idem kod Grbe, on igra igrice i značajno skrene pogled: Kaži mu da ga je pozdravio Luka Bursać.
      Legao je u krevet i kažem mu da spava: Evo odmah samo da prdnem ili podrignem.

      Baš sam se lepo podsetio.

      1. tipca – ptica

         Ne znam nijedno dete koje nije ovo “okrenulo”. 😉 Tipca i tipčica su tako ptipič… pardon – tipične. 😉

         Pa onda manojnez, pa silacija (sijalica), smedič (sendvič),…

         …samo da prdnem ili podrignem.

         Mi smo u fazi najavljivanja (i namernog i slučajnog) podrigivanja. 😉 Prdež nas još uvek iznenađuje, šta li…

         Ali nam je draže “prdenje na obraz” – to je ono kad nasloni usta na obraz kao da će da me poljubi, pa onda dune vazduh tako da “prdne ustima”… 🙂

4. А било је и “мама, искајгај ми два јајета” (па да буду кајгана јаја, јелда), и “е, допипла сам горњу полицу”, и “јорговано цвеће”.

5. Kad završi ručak Nikola je govorio – “odpribliži me” (od stola)

   Nešto pre toga je bilo lakše izgovoriti “fa” na (maminom) mađarskom umesto “drvo” na (tatinom) srpskom, i to se redovno dešavalo.

   Još reč dve o snalažljivosti:
   četvorogodišnji on je u kadi punoj pene, “čita” plastičnu slikovnicu.
   “Mamiiii” – zOvanje mame (mađ.)
   “Mi az?” (“Šta je?”) – prihvati mama konverzaciju i za nevolju se stvori pred vratima kupatila u dva koraka, ali … on je izgovorio skoro sve što je znao na tom jeziku, šta sad?
   Sluh za jezik i improvizacija na delu:
   “A…hm… knjigaaat…odnesaaat…u sobaaat”

Komentari su onemogućeni.