Day: March 26, 2012

Mokroguzi momci

Boga pitaj da li postoji film u koji je muzika bolje legla nego što je to slučaj sa ludačkim remek-delom braće Koen: “O brate, gde si” (“O Brother, where art thou?“). Količina ludila u tom filmu – pa to je čisti rock’n’roll. Pojačaj i klikni!

Za vašu informaciju, T-Bone Burnett je rastočio prvobitni plan braće Koen u paramparčad. Tražili mu ljudi da spremi dve-tri klasične stare američke pesme da pokriju fabulu i još dve-tri da posluže kao muzička zavesa. Kad su čuli sve ono što im je Burnett spremio da biraju, pali su u sevdah. Nije bilo druge: scenario je izmenjen tako da se uklopi sva muzika koju je ludak pripremio.

Bila je to jedna od onih epizoda koje se podvode pod rubriku “namerio se junak na junaka”.

Jon hoće da izađe

Napravi korak ka ulici, pa zastade. Šta mi bi da ga ne ponesem odmah? Da, mislio sam da pauziram desetak dana od fotografije, ali taj hobi je droga. Biće mi žao ako ga ne ponesem. Phui…

Jon Vegge Knoor from Hasselblad je obuo svoje najudobnije patike, neke koje su izgledale kao da imaju ugrađene spojlere i maglovke, pa je krenuo u rekreativnu šetnju.

Kako se mašio za kvaku, gotovo instiktivno je znao da je zaboravio da ponese mobilni telefon. Đurađ Talašević, koordinator programa za zaštitu svedoka u specijalnim procesima protiv nosilaca organizovanog kriminala, tražio je od njega da se ne odvaja od mobilnog telefona i da strogo pazi da baterija uvek bude barem do pola puna. Zgrabio je mrsku spravu sa punjača i uputio se napolje.

Ovo je već po Marfiju! - reče sam sebi.

– Ovo je već po Marfiju! – reče sam sebi, naglas u bradu kada je u trenutku kada je zaključao drugu bravu i shvatio da mu je novčanik ostao na ormariću za cipele u predsoblju. Otključa dve brave, uđe, uze novčanik, krenu napolje, ali pre ponovnog zaključavanja zastade razmišljajući. Ne, nisam ništa više zaboravio, pomisli u sebi.

Nastavite sa čitanjem… “Jon hoće da izađe”

Ciklo-kros

Simpatična lagana vožnja biciklom kroz prirodu.

Ima ludaka, majko božija…

Jedna na dan, pogled unazad (1)

Ove redove pišem u kasni noćni sat između nedelje i ponedeljka, 26. marta 2012. godine. I odmah da kažem, osećam se pomalo neobično jer ne radim ono na šta sam navikao.

Fotoaparat je na stolu, na pedalj od tastature. Na kartici se nalazi šest snimaka detalja ulice koje sam prethodnog popodneva načinio u toku zlatnog sata sa terase svog doma. Ne žurim se da pogledam kako fotke izgledaju, jer već nam kakav je rezultat: dve fotke su vrlo dobre i biće od njih nešto. A ne žurim se ni zato što noćas nema priloga sa naslovom na kakav ste navikli – “Fotografija dana, 25. mart 2012”; gotovo svake noći upravo to sam radio u to doba noći.

Priloga neće biti zato što je fotografijom objavljenom 24. marta završen krug od 366 fotografija koje sam svojom rukom i svojom fotoaparatom uhvatio tokom 366 dana od 25. marta 2011. do 24. marta 2012, bez ijednog dana pauze, slučajne ili namerne. To je bio projekat “jedna na dan” koji je objavljen na Suštini pasijansa i koji ste možda pratili.

Godinu dana, po jedna na dan: uspeo sam.

Ne, nisam se umorio, naprotiv. Ovo je samo mali time out tokom kojeg ću da preispitam šta sam uradio, šta nisam, šta treba da uradim i šta sam još mogao. A posebno: šta sam naučio, šta je značilo, kuda dalje odavde. Dakle, objavljujem pauzu tokom koje ću malčice da korigujem neka pitanja i potražim odgovore koji nedostaju. To je pit stop u kome neću samo da promenim gume, nego i ceo motor, da izvinete na izrazu. A onda: on the road again.

Večeras se okrećem i gledam u 366 fotografija koje su dokument tog projekta i odgovaram na prvo pitanje:

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan, pogled unazad (1)”