Da vam pokažem zašto ginem već par dana u radionici…
U prošlom serijalu “jedna na dan”, beše jedna slika iz aprila 2011. na kojoj se vidi makro ruinirane i trule ograde na balkonu. Čekao sam majstora da se pojavi. I čekao i čekao i čekao, a onda sam saznao da je radio druge poslove preko reda, pa sam mu poručio da ne mora ni da dolazi, jer ga ja više ne čekam. I to se odužilo do ove godine. Drugi majstor je bio agilniji: kasnio je tačno toliko koliko je najavio da će kasniti, pa još nedelju dana. Ja sam insistirao da impregniram daske pre montaže, što je pošlo po zlu, da ne pričam detalje, tek evo me gde se skoro dve nedelje zavitlavam sa time. Čak sam ponovo uslikao staru ogradu.
Radeći ovu scenu objektivom 50 mm f/1.4, skontao sam da nisam baš pohvatao sve osobine tog čudnog, fantastičnog staklenca. Pogledajte samo veću fotografiju: to je izvedeno blendom f/5, a uočite kako je tanka zona oštrine. Nisam očekivao baš tako malo, ali reč je o minimalnoj blizini fokusa. Da sam išao sa daljim fokusom, dobio bih više, ali onda ne bih imao detalje… Boga mi, teško za kroćenje. Ali sam bar naučio nešto i sada znam kako treba da usmerim dalje istraživanje; to je vredno pažnje i sigurno ću pokušati slično.
Presuda: mišn akomplišd. 
Istina, mišn baš i nije bio neki: postavio sam ručni fokus, odabrao srednje mali otvor blende, namerno dao visok ISO i škljocnuo neke tri-četiri ekspozicije. Igrajući se tako, osim što sam dobio rezultat kojim sam zadovoljan, naučio sam nešto, a to je u projektu “jedna na dan” definitivno važnija stvar nego što je to fotka za pokazivanje. A pride, otvorio sam pitanje praktičnih performansi tog objektiva kao temu za istraživanje, što sam dužan sebi i inače, nego je dobro imati poticaj u vidu neke nedorečene scene…
Biće posla sa fotoaparatom u ruci.