Voće za večeru. I to u obliku porcije od milion kalorija…
Razgovor koji se često vodi između Jasne i mene: “šta hoćeš da jedeš”… Kako otopli, tako nam nije do neke klope, a posle nedeljnog ručka svakako nisam hteo da se izlažem dodatnom naporu u stomaku, pa sam još tokom turneje zbog nabavke izrazio želju za voćnom salatom u večernjim satima.
Sveopšte odobravanje predloga se polagano pretvorilo u hedonističku foto-sesiju koja je u par mahova prekidana da bi se otvorila još ova konzerva ili donele ribizle iz zamrzivača… A pred kraj, to je izgledalo ovako:
Bilo mi je teško da se obuzdam dok sam slikao, umalo nisam počeo da škljocam kao sumanut. No, priznajem: tek kad su na kraju smrznute ribizle (iz naše bašte!) posute po sadržaju ćase od pet litara, setio sam se da ne moram baš sve da slikam odozgo, iz istog ugla. A rezultat vidite i sami.
Presuda: mišn akomplišd. 
Osnovni kriterijum je taj da na pogled na sliku kreću da mi rade pljuvačne žlezde, a toliko sam voćne salate pojeo da me je zaboleo stomak. A ako ste ostali indiferentni na ovu fotku, onda nisam uspeo. Mada, nešto mi govori da će biti drugačijih reakcija…
Odoh ja da uzmem još malo… 
Ovaj tekst je za čitanje REDOVA, a NE između njih i zato komentar “pišem” copy/paste tehnikom:
posle nedeljnog ručka svakako nisam hteo da se izlažem dodatnom naporu u stomaku,
a toliko sam voćne salate pojeo da me je zaboleo stomak
Odoh ja da uzmem još malo…