Darka Rundeka sam gledao uživo na sceni samo tri puta. I sva tri puta su bila za pamćenje. Danas slušamo jednu od najlepših pesama u njegovom fantastičnom autorskom opusu. A izvedba… Uh.
Svet bi bio siromašnije mesto da nije Darka Rundeka.
Ako postoji manir koji volim na Rundekovim nastupima, to je princip gradnje. Skoro uvek, pesma započinje kao mrmoljenje po žicama gitare i mumlanje onako, kao da je spontano. A onda pesma raste… I raste… I raste kao katedrala, i rasteš sa njom, i jednog časa shvatiš da lebdiš negde visoko. To je majstorstvo velike umetnosti kakvo nije dostiglo mnogo njih. Istina, beše velemajstora od zanata pod balkanskim nebom, ali neki su se razboleli, neki prolupali, neki otišli na neko bolje mesto.
A Rundek ne samo da je ostao nego je i opstao. I danas, kad ih je samo troje na sceni, ta muzika je bogatija nego ikad pre.
Poslušajte šta autor kaže o svom delu.