Industrijska. Na zicer uhvaćena.
I kao što rekoh juče, biće još jedna, uslikana sa istog prozora negde na početku Telepa, nema pet minuta pešice od one pekare na kraju bulevara na Limanu 4. Pa, evo je.
Možda ćete se setiti, možda nećete, ali imao sam već dosta fotografija bandera (recimo ova, ova, ova, ova… a ima jošte). Čak, objavio sam nameru da mi to bude stalna tema, ali nisam bio na visini zadatka. Kako god, kad sam ugledao scenu iz gornjeg rakursa (AKA ptičje perspektive), znao sam da moram da imam i jednu takvu; nisam mogao da odolim. Nagnuo sam se preko ograde balkona i jedva nekako sastavio čestit kadar. Dobro je ispalo, s obzirom na to kako sam držao aparat i to da sam napravio samo jednu ekspoziciju (zapravo, tri za HDR obradu).
Presuda: mišn akomplišd. 
Ako vam se učini da je fotka preoštra, to je verovatno zato što jeste; to sam učinio namerno, jer tako mi je bilo po volji u ovom kontekstu. Morao sam da se pozabavim nekim posebnim koracima u geometriji isečka da bih dobio kadar po standardu: izrez je bio maksimalan, ali nije bio kvadratni; sad jeste. 
…Ne, ja ipak posle svega ne verujem u opravdanost isecanja mimo standardnih. Držaću se nekoliko uobičajenih proporcija: klasični 3×2, opcioni 4×3, relativno često korišćeni 1×1, nešto ređe 16×9 i 16×10, a neke egzotike poput 7×5 i 8×3 gledam da izbegnem. Kada je reč o panoramama, to je već druga priča…