Vežba: snalaženje u vremenu i prostoru…
Tokom večeri sam skontao da nemam fotku za dan, a ni vremena da prebiram po arhivi. Dao sam sebi u zadatak: nađi “onu jednu”, uz sva raspoloživa sredstva… Osim što krele nije poneo stalak… Moraću da ga premestim u kola i držim ga tamo.
Posle redovne školske obaveze subotom predveče, vozio sam se gradom polako, gledao i tražio. I onda sam ugledao scenu koju želim da snimim. Pitao sam se mogu li, tražio sam ugao i razmišljao o načinu da uradim pošten posao po mraku. Posle dva-tri minuta dileme, našao sam optimalno mesto za kola, čiji krov mi je poslužio kao improvizovani stabilni oslonac za ruke…
Pet ekspozicija; dva škarta, jedna sumnjiva, a prva u nizu se pokazala kao najbolja. Usud improvizacije: svaki sledeći pokušaj samo vodi u lošiji rezultat. Već sam znao, iz iskustva, da zbog uslova slikanja (najviše zbog nasilnog visokog ISO faktora) neću moći da ispravim “curenje” boje, pa sam predvideo da će to biti monohromatska fotka. Tek tokom trijaže sam uvideo da će kvadratni izrez biti najbolji po kompoziciju. Obrada je bila jednostavna (spram prilike), a nisam imao nijednu dilemu tokom procesa. Rezultat zadovoljava, pogotovo pouka, koju sam uspeo da prepoznam.
Presuda: mišn tesno akomplišd. 
Bilo je baš-baš tesno. Što bi rekli neki dobri ljudi: “a zašto već jednom ne upotrebiš taj tronožac” – to će, valjda, biti praznik kad se najzad setim. No, poenta je drugačija: iako to nije pravi princip čak ni za eksperiment poput serije “jedna na dan”, ja sam moguću fotografiju našao gledajući okolo. Da sam nekakav agencijski foto-šloser i da me je neko poslao na zadatak, ovim bih ga ispunio. Drugim rečima, izveo sam gerila-fotku koja sama po sebi ne znači ništa, ali se ceo proces pokazao kao moguć. To je pouka za neko doba moranja, koje će se jednom možda desiti.
Uzgredna korist je ta da će ova fotka moći da bude pridružena jednom offtopic projektu koji već neko vreme vodim: slikam mračne fotografije centra Kikinde noću; u ideji koju pratim, ova fotka će poslužiti kao beleška za konačnu izvedbu.
A zbog silovanja situacije, dajem sebi uslovnu kaznu: naći ću se pod istim uglom u odnosu na dva tornja i napraviću čestitu kolornu fotografiju, izvedenu u poštenom rasporedu svetla. A do tada, idemo dalje.
Neka ti kazna prođe lako i jeftino, za razliku od našeg odlaska tu o’ma desno na kaficu i piće.