Vikend bioskop: Riba zvana Vanda

Due capelle grande de la Cathedrale de Milano.

Ima li osobe koja je ovaj film odgledala samo jednom? Ako ima, opraštam im taj greh, jer sam ubeđen da je to samo “pauza” do sledećeg gledanja; teško mi je da zamislim osobu koja se zadovoljila tim jednim gledanjem.

Originalni naziv: A Fish Called Wanda
Godina izdanja: 1988.
Reditelj: Charles Crichton
Glavne uloge: John Cleese, Jamie Lee Curtis, Kevin Kline, Michael Palin i drugi
Trajanje: 108 minuta

Nastavite sa čitanjem… “Vikend bioskop: Riba zvana Vanda”

Čudna jada i krljačine prave

Poznajete li Mostar sevdah reunion? Kratko rečeno, oni su najbolje što je čudni i definiciji neskloni žanr etno-fusion izrodio na tlu Bosne i Hercegovine u poslednjih nekoliko decenija. Upravo to je onaj bend koji je napravio onaj album sa Šabanom Bajramovićem i onaj album sa Ljiljanom Petrović. Majstori prve vrste. Poslušaj ovo.

Nastavite sa čitanjem… “Čudna jada i krljačine prave”

Večiti okean

Svetsko more, okeani, struje… Ovog puta u vizuelizaciji koja neobično liči na nebo Van Goga, a zapravo jako ima smisla: to su morske struje.

Očaravajuće.

Jedna na dan (336): 1. mart 2013.

Čuje se zvono: utrčavam u poslednji krug.
A kako se godina dade u broj više°, ko će znati…

O opasci iz podnaslova ću malo kasnije. Sad je važnije da najavim nešto drugo.

Kada sam pripremao drugi ciklus “jedna na dan“, koji sam pokrenuo 1. aprila 2012. onim autoportretom, krenuo sam sa dve kapitalne novosti. Prva je bila očigledna i materijalne je prirode: tokom jednonedeljne pauze između dva ciklusa kupio sam svoj prvi DSLR fotoaparat, i stupivši na novi stepenik tehničkih mogućnosti, resetovao sam svoje prethodne eksperimente kako bih krenuo u nove. A druga i izvesno važnija promena beše da “jedna na dan” ne znači “jedno fotografisanje na dan”, nego “jedna fotografija na dan”. Ili, ako ćemo pravo: “jedna pouka o fotografiji na dan”. Promena je dvojake prirode. Banalni momenat je taj da ima dana kad ne mogu da postignem uslove da fotografišem nešto vredno pomena; sve tako izvedene fotke u prethodnom ciklusu su bile čisto smeće, osim u pad incidentnih slučajeva. A drugo: pouka je uvek važnija od materijalnog dodatka lageru fotografija. U suštini, ta promena je ugradila spokoj u moj projekat. Fotografija od prethodnog datuma nije bilo mnogo (ne znam tačno, ali recimo 10-15%) i one su služile kao džokeri.

To što ovo pričam, opet, ima dva razloga. Prvi je taj da ovde objavljujem fotku staru pet dana (doduše, spremljenu za ovakav “zicer”). A drugi je taj da ću tokom marta verovatno prolaziti kroz arhivu od (ovog časa) 12.500 ekspozicija i izvlačiti neke primere, jer želim da rekapituliram svoju prvu godinu sa novom klasom opreme pre nego što osmislim kako će izgledati treći ciklus… Da, rešio sam da nastavim.

Jedna na dan, 1. mart 2013: Divlje nebo

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (336): 1. mart 2013.”