Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Znam da ste primetili: Suština pasijansa radi kao da je održava Ministarstvo obrazovanja. To mi aktuelni provajder pomaže da donesem odluku o preseljenju bloga na drugi server, kod drugog provajdera.
Odluka je doneta.
Učiniću šta se mora da Suština pasijansa dočeka drugi rođendan na novoj lokaciji. Biće to posao koji… Nastavite sa čitanjem >>
Otkad ovo nisam slušao… Još sa vinila.
Fraza “slow train” se najpre odnosila na one vozove koji su nosili materijal za izgradnju pruge pred sobom. Kasnije je ta fraza pretekla kao nešto poput “ne mo’š ustavit’ napredak”. Vremenom se fraza izgubila, čini mi se. Čuo sam je prvi put u naslovnoj numeri danas kultnog albuma Slow Train Coming (1979) Boba Dylana. A na tom albumu, pojam je imao sasvim drugi kontekst.
Jedina verzija numere koju sam našao na jutjubu je ona koja sadrži čudni spoj pesme “Slow Train” i isečak iz fenomenalnog filma Bustera Keatona “The General” (1926).… Nastavite sa čitanjem >>
Nije lako prihvatiti činjenicu: glavna odlika državnog monopola leži u poslovici “kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Stiglo je pismo iz EPS-a:
Dragi potrošači,
Povodom učestalih žalbi na cene električne energije kojima nas u poslednje vreme zasipate, javljamo vam se ovim kratkim dopisom. Potpuno razumemo vašu ljutnju zbog stalnih poskupljenja. Nije ni vama lako… Ipak, moramo vas podsetiti da nemate drugog izbora. Mi smo veliko javno preduzeće, sa potpunim monopolom u zemlji, i plaćaćete onoliko koliko vam kažemo. Drugog izbora i tako nemate: mi imamo struju, a vama ona treba. Šta se tu može – to je možda tužno za vas, ali zato je odlično za nas!
Molimo da više ne kukate! Ne vredi vam.
(tri, četr:) Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine…
U ime svih zaposlenih u EPS-u, uključujući i one koji temo rade, želimo vam sto veću potrošnju, uz obećanje da ćemo sa aktuelnim trendom poskupljenja uredno nastaviti!
(Tnx Tibi via FB)… Nastavite sa čitanjem >>
Svašta sam viđao, pa i ljude kojima je ostao samo palac. Jedan mi je svedočio da je prošlo bar petnaest sekundi dok nije ukapirao da mu nedostaju dva prsta na ruci, koliko je rez bio oštar i precizan na deset hiljada obrtaja… Pitao sam se da li mora da bude tako. Izgleda da ne mora.
Fascinantno. Sad samo sa se učini globalno raspoloživim… Nastavite sa čitanjem >>
Vežba: snalaženje u vremenu i prostoru…
Tokom večeri sam skontao da nemam fotku za dan, a ni vremena da prebiram po arhivi. Dao sam sebi u zadatak: nađi “onu jednu”, uz sva raspoloživa sredstva… Osim što krele nije poneo stalak… Moraću da ga premestim u kola i držim ga tamo.
Posle redovne školske obaveze subotom predveče, vozio sam se gradom polako, gledao i tražio. I onda sam ugledao scenu koju želim da snimim. Pitao sam se mogu li, tražio sam ugao i razmišljao o načinu da uradim pošten posao po mraku. Posle dva-tri minuta dileme, našao sam optimalno mesto za kola, čiji krov mi je poslužio kao improvizovani stabilni oslonac za ruke…
