Ljubitelji numeroloških zavera će svakako primetiti da je ovaj prilog objavljen četvrtog dana trećeg meseca u četiri sata i tri minuta. Može biti, to je jaaaaaako važno i na tome vredi zasnovati neku komplikovanu tezu.
I kao što rekoh, prelistavaću malo neke zaboravljene fotke. Evo jedne od pre nedelju dana: slikao sam bombone na tezgi aranžiranoj nedaleko od arene za nadmetanje guskova u Mokrinu.
Znate šta: prestao sam da jedem bombone odavno. Tek ponekad se odlučim da ubacim poneku u usta. Nego htedoh reći: sve one plastike koje prodaju braća globalisti nisu ni za prineti ovome. Uvek glasam za klasičnu, slatku bombonu koja kvari zube, što je uostalom i osnovni posao neke bombone. 
Opsednut sam krupnim planovima bombona i dok je Cicika kupovala od svake vrste pomalo (ona ima špil jako dobrih izgovora za kupovinu bombona; a ja sam tražio da mi kupi ušećereni kikiriki i udovoljila mi je), napravi osam jednu besnu foto-sesiju po tezgi. Odabrana fotka sa te sesije je pred vama.
Presuda: mišn akomplišd. 
Štipa oči koliko je slatko; zubi trnu, a bogami, verovatnoi će i jezik ostati štogod ofarban tokom nekog vremena. Malo sam se zavitlavao sa metodama uoštravanja u kasnijem delu procesa, što se pokazalo opravdanim za manji format. Možda je to na velikom formatu nepotrebno, ali nisam previše razmišljao o tome. Prosto, ovako je dovoljno.
Da li se slažete sa mnom da postoje fotografije za koje je dovoljno da budu dovoljno dobre u tehničkom pogledu? Jer, jebeš ga, moglo bi biti i da grešim. Pogotovo zato što je u sesiji bilo i zicer-fotki, samo su mi bile manje po volji.