Još jedna tzv. ubrana urbana.
Odavno se kanim da nekako uhvatim te prozorčiće u kadar… Reč je o zgradi u najstrožem centru Kikinde, tamo gde je nekad u lokalu na uglu bila banka, a posle je to uznapredovalo u ćumez sa kineskim đubretom. Na jednoj strani, koja se po nekom kanonu može smatrati zadnjom iako je upadljiva kad gledaš ako šetaš od zgrade opštine, vidi se jedan benast arhitektonski detalj. Uočite tu delimično zazidanu aplikaciju na ispustu fasade na sredini fotografije.
Ne znam ništa o tome nego da je to projektovao neko sasvim lud, a izgradio neko još luđi. Jer praviti takve prozore (a to sve jesu bili prozori, računajući i ono u gornjem levom uglu i još jedno niže, što je zazidano sa po dve polovine cigle) toliko je šašavo i toliko me oduševljava da je moralo kad-tad da mi uskoči u objektiv.
Presuda: mišn akomplišd. 
Ono jeste da sam malo nafilovao scenu, jer sam isprao većinu boje sa svih površina osim sa tih prozora… Ali, to je legitimno, tako sam navukao vaš pogled tačno tamo gde mi je bilo po volji… Ama, čiji li su ti zazidani prozori? Da su moji, opet bih ih otvorio i stavio one LED lampe što lagano menjaju boje, čisto da napravim predstavu za večernjeg prolaznika. Valja bi moglo da se kupi u onoj smećari u prizemlju.