Dobar razlog da je se setimo.
Google je danas objavio doodle u slavu dana rođenja Mame Afrike. Miriam Makeba bi danas imala 81 godinu. Dobar je čas da se setimo neverovatno zaraznog pesmičuljka čija istorija je duga i veličanstvena: “Pata Pata” je pesma koja je “baka lambade”.
Oprostite na kilavom snimku – izvedba je ovde najbolja i ne vredi tražiti drugu verziju.
Ja o popularnoj muzici Afrike znam strašno malo i nisam srećan zbog toga; najviše mi je pomogao drugar koji je radio u Africi nekoliko godina, pa je donosio materijale i prenosio lična iskustva (da citiram: “oni kažu da ako uz muziku ne može da se mrda dupetom, to onda i nije muzika”). No, on je boravio u zapadnoj Africi, gde glavni cirkus nastaje na lučnom prostoru od Nigerije do Senegala ili – valjda sad ne ispadnem prost zbog banalizovanja – od rane muzike Fele Kutija do relativno novog i globalno popularnog afro-pop formata koji je svetu prineo Youssou N’Dour. A to je samo jedan deo prebogatog nasleđa koje dolazi sa crnog kontinenta.
Uticaj Miriam Makebe na razvoj afričke scene je nemerljiv. Ova južnoafrička pevačica je skrenula pažnju na sebe kako muzikom koju stvara i interpretira, tako i aktivizmom u domenu ljudskih prava. Faktički je prva probila medijske zabrane u Americi i Evropi i stvorila uslove da i drugi krenu dalje. Istina, za sobom je povlačila neke kontraverze i to ju je koštalo udobnosti vrednih ugovora sa izdavačkim kućama u Americi. Potražite više informacija, pročitajte makar ono na Vikipediji, vredno je. Postoji i zvanični sajt, ali ne ostavljam link nego ovako: [www miriammakeba co za] jer u vreme pisanja ovog priloga, sajt je neprekidno bio u statusu prevelikog opterećenja linka.
Pomenuću još toliko da fantastična Angélique Kidjo, trenutno najveća muzička zvezda rodom iz Afrike (konkretno: iz Benina), neprekidno ponavlja da je uticaj Miriam Makebe na njen razvoj bio od ključne važnosti. A gledao sam i koncert na kome prelepa Lizz Wright peva omaž svojoj duhovnoj učiteljici i čini to tako dobro da trnci naleću u talasima.