Ako gledaš naglavačke, liči na ulaz u pakao.
Nestabilno vreme, popodnevne kiše, cirkus na nebu… Zapravo, meni je po volji tako, samo da nije ona žega, jer vrućinu ne mogu da podnesem. A oblaci: ludilo.
Ponekad moram da se potrudim da sačuvam teksture u sivilu, ali srećom, i za to ima leka u postprodukciji. Opet zatičem sebe kako hvatam zjala kad bih imao šta i pametnije da radim. Gledao sam u oblake, zapravo u cirkus koji je delovao prilično ozbiljno: slojeva koliko hoćeš. I kao da sam video narandžasto i kao da sam video plavo; a sve je bilo sivo, ali ja nisam odustajao od namere ni kad sam se našao pred editorom… Bilo mi je važno samo da tekstura bude sačuvana…
Presuda: mišn akomplišd. 
Nema šta da se govori, osim da pomenem da sam se dvoumio troumio između tri fotografije, pa pride između tri ili četiri različite obrade ove scene. To je to. 