Drvo protiv antene.
I tako, išao sam nekim poslom do grada u predvečerje, pa poneo fotoaparat sa sobom. Za svaki slučaj, kao nekad kad nisam napuštao kuću bez sprave. I valjalo je: pažnju mi je privukao detalj na vrhu jedne od dve najružnije zgrade u mojoj varoši – nedaleko od grozda tanjirastih antena, raste jedno drvo.
A tek onako usput, krenuo sam sa serijom koju odavno hoću da napravim, a to su karakteristične slike moje varoši, mojim okom viđene i mojom rukom obrađene. Tražim način da uhvatim ugođaj tih slika onako kako ih doživljavam. Od nekoliko fotki iz dve devetospratnice pored pijace, ova mi se učinila baš takvom kakvu bih hteo da snimim. Uto mi pade na pamet još nekoliko ideja, ali njih ću morati da obradim posebno pre nego što izgovorim naglas o čemu je reč.
Presuda: mišn akomplišd. 
I opet kompozitni pristup, jer tako je brže da postignem atmosferu. Prenaglašena senka i distorzija ka plavoj boji dodaje atmosferu prljavog sutona, što potpuno odgovara utisku koji imam kad prolazim tim krajem.