“Osim boje, mirisa i ukusa, neodvojivi, suštinski elementi whiskyja su i istorija, tradicija i dostojanstvo. Mnoge uzbudljive i romantične povesti, stotine godina, nebrojene generacije kraljeva i podanika utkane su u sagu o najpopularnijem plemenitom alkoholnom piću na svetu, koja se neprekidno proširuje novim detaljima, pričama i proizvodima…“ – napisao je moj prijatelj Saša u svojoj kniizi “Vatra iz vode“.
Jednoga dana Saša se pojavio sa hrpom novih diskova i upitao me:
– Jesi li slušao Whiskey?
– Valjda, jesam li čitao?
– Ma, ne, jesi li slušao album Whiskey?
Nasuo sam whiskey za nas i pustio Whiskey.
Sa omota albuma Whiskey (1996) gledala me je tužna faca. Jadničak, pomislio sam, i istog trenutka se nasmejao.
Muzika je već krenula da svira, mene su mnogo više zanimali razgovor sa Sašom i whiskey koji smo pijuckali od Whiskeya u pozadini… A onda je krenuo refren pesme broj dva sa albuma i momentalno mi se zalepio za uvo:
So tell the girls that I am back in town
You’d better tell them to beware
Well they may go or they might try to hide
I follow on and I’ll be there
Aha, dečko zna i dobro da se zeza, ima duha i to mu je već dobra preporuka. Nasuli smo po još jedan whiskey a Jay-Jay Johanson je nastavio dalje:
I could be your friend
I could be your stranger
I could be the one your mother said would be a danger…
Šta je dalje bilo, nije za javnost, to svi dobro znate. 
Whiskey po whiskey, pesma po pesma, i ovaj Šveđanin se trajno uselio u naša srca.