Najzad sam shvatio koncept: niko nije kriv.
Mala matura se pretvorila u ćorak: niko nije kriv.
Saobraćajni koridori nisu napravljeni, a pare za triput veći posao su potrošene: niko nije kriv.
Tijana je umrla jer je ipak bilo prekasno: niko nije kriv.
Nema para za kulturu: niko nije kriv.
Kriminalci dobijaju uslovne kazne dok čovek ide u zatvor jer je spasao mače: niko nije kriv.
Parama na Kipru se uđe u trag, a onda odjednom nikom ništa: niko nije kriv.
I dalje plaćamo gas kao da ga pakuju u kristalne boce od pola litre: niko nije kriv.
Fali pola miliona tona žita u robnim rezervama: niko nije kriv.
Nema ko da stane na put kiču i da ga oporezuje: niko nije kriv.
Niko nije kriv. Niko nije kriv. Niko nije kriv.
Citat nedelje dolazi iz nepoznatog pravca, ali je toliko istinit da nisam mogao da ga omašim.
Genije… To je kapacitet da vidiš deset stvari tamo gde običan čovek vidi jednu.
Poruka sa Ćijukalice, ne bih da potpisujem autora…
Sretnem koleginicu ispred faxa, priča kako planira neki ekskluzivan master u inostranstvu, a na brkovima ima 300 grama Fornetija matori
Materijal za čitanje popodne: Teološki ogled o Ramazanu i alkoholu, Boris Dežulović…
Kao ateističkom laiku, meni je to prilično nejasna stvar, da ne upotrijebim teži pridjev. Otprilike kao kad bi općinske vlasti u Splitu u neposrednoj blizini Hajdukovog stadiona zabranile prodaju Dinamovih dresova, zastava i šalova. Ne znam za vas, ali ja bih ozbiljno posumnjao u navijače koje bi od kupovine Dinamova šala odvratila tek činjenica da je njegova prodaja zabranjena.
Iha-haj!
Pura-Moca, reporter iz ruralnog Beograda, javlja brzojavno:
ispred Trpkove pekare u Dimitrija Tucovića stoji muškarac tih i fin, neznatne kilaže, neupadljivo odeven u jeftinu iznošenu trenerku • pod miškom mu je lebac u kesi • na semaforu je crveno za vozače • nestrpljivi ćelavi tetovirani idiot u džipu nema kad da čeka i preko trotoara pokušava da zaobiđe gužvu • na svoju nesreću očešao je prvospomenutog kome dragoceni lebac pada na trotoar • prvospomenuti vadi ćelavog duplo težeg od sebe iz džipa i poput Roy Jones Juniora nabada ga u par kratkih serija, tako munjevito da je udarce nemoguće brojati • ogromni glupi dogo argentino pomalja glavudžu kroz zadnji prozor, laje da se zalediš, i dobija nekoliko takvih dandara u glupu glavudžu da se smesta utišao i povukao u sigurnu unutrašnjost vozila • pseći gazda sedi na debeloj guzičetini i još ne zna šta ga je snašlo • narod koji je gledao performans stoji u potpuno nemom oduševljenju • prvospomenuti se saginje, uzima svoj lebac i odlazi, mirno i blagorodno
Eh, da je bilo snimiti ovo.
Desio se kraj sveta: Šveđanin napisao aforizam.
Znate ono kad Volvo ujutru neće da upali zbog hladnoće? Ni ja.
Fredrik Tornquist
Eto.
Kada je avion Britiš Eirvejza dostigao svoju putnu visinu, preko razglasa se oglasio pilot:
– Dame i gospodo, govori vaš kapetan, dobrodošli na let 293 od Hitroua do Bangkoka. Vreme pred nama je lepo tako da ćemo imati miran let. Zato se samo zavalite, opustite i… O, MOJ BOŽE!!!
Usledila je ledena tišina.
Posle nekoliko trenutaka ponovo se oglasio kapetan preko interfona:
– Dame i gospodo, žao mi je ako sam vas uplašio. Dok sam govorio preko razglasa, stjuardesa je slučajno prosula šolju vrele kafe u moje krilo. Treba da vidite na šta liči prednji deo mojih pantalona!
Jedan putnik je povikao:
– A tek da vidite zadnji deo mojih!
Eh, pazi kad se neko najzad setio da kaže naglas…
Nije Internet napravio debile od ljudi,
nego nam je omogućio da vidimo kakvih debila ima.
Nepoznat autor
Boli. I treba da boli.
A kad smo već kod Interneta…
Šta prosečan Srbin nikako ne bi voleo da crkne komšiji?
WiFi ruter.
Komentar izlišan:
Imao bih šta da kažem, ali bolje da ćutim.
Prijatan ručak vam želim, gde god da ste i kad god da ručate.