Za nepoznavaoce termina “film strave i užasa” – dozvolite da prevedem na staroslovenski: misli se na horor filmove.
Dakle, jeste li primetili šablon? Tinejdžer u prolazu čuje vrisak iz neke sablasne kuće za koju je mislio da je napuštena. Umesto da pozove policiju, ulazi da izvidi stvar… Klinac od deset godina se vozi biciklom po šumi. Čuje poziv iz šupljeg drveta i, naravno, uvlači se u tu šupljinu… Mladić iz velegrada se naseljava u ribarskom selu, kupuje brod iako nema iskustva, isplovljava na pučinu i pored upozorenja na nailazak bure… Bakica od sto pedeset godina sprema večeru čukununucima, začuje neko čegrtanje u podrumu, uzima iz vitrine protivavionski mitraljez koji joj je još Rambo III ostavio posle one scene sa helikopterom, žustro otvara vrata podruma i kaže “Pacovi, sad ću milosne majke da vam se…” i ne završi rečenicu, nego se skrndelja niz stepenice i prikoči čelom na ekser dužine 20 cm. U zadnjem planu vidimo nekog kako je šmugnuo pored prozora od podruma…
Čekaj malo: da li su svi stanovnici američkih gradova manjih od milion stanovnika baš toliki idioti? A da probamo ovako? Pazi sad:
Elem, kako da upropastite savršeno besprekorni scenario horor filma?
Četvoro tinejdžera se ajdaraju nekim levim putevima. Nailaze na napuštenu kuću koja deluje sablasno. “Jebeš ti ovo mesto, ajmo odavde”, kaže jedna od devojaka. U sledećem času, vidimo tu decu pod bleskom…
…sunca na plaži, na kojoj su se obreli jer su odustali od istraživanja mesta koje je, kako se to obično kaže stručnim jezikom, smaračina.
Smart characters. Good decisions.
Moj favorit je dečak sa zagonetkom… Uh, izvinite! Opet ja i moj arhaični jezik! Htedoh reći: klinac sa puzlom.
– * –
U međuvremenu, čitam kritiku koja je raspela novu verziju filma Carrie. Paušalno verujem napisanom mišljenju, mada ću pogledati film kad-tad (mada, gužve u kikindskom bioskopu su velike, pa uvek ostanem bez ulaznice i pored 1.200 mesta u sali). No, i ta kritika ima isti feler kao i ovaj video-zapis: pati od pretpostavke inteligentnog pristupa. Pa gde ti ljudi žive? Otkud im uopšte ideja da je koherentno razmišljanje dozvoljeno pri pisanju scenarija današnjih holivudskih filmova i, pogotovo, njihovog tumačenja?
– * –
Ah, da… Umalo da zaboravim: onaj što je u sceni u podrumu šmugnuo pored prozora, saznaćemo kroz koju godinu čitajući IMDB, bio je asistent tonskog snimatelja, kome se zapleo koaksijalni kabl mikrofona sa viseće pecaljke, pa je pokušavao da ga odmrsi u poslednji čas. Reditelj je uradio još jedan dubl i hteo je da ga upotrebi (mada je kaskaderka koja je odmenila babu popizdila što mora ponovo da se skrndelja; i slomila je dva rebra pri sledećem padu), ali je producent rekao da je to ispalo baš dobar štos i da svakako zadrži prvu verziju kadra, jer će biti sjajno za najavni iseč… uh… za prvi trejler filma.