Day: November 1, 2013

Sedam za sedmicu (3-117..123): 25-31. okt. 2013.

Nije meni što je prethodnih deset dana bilo vrlo čupavo (freelancer blues), nego što mi već od ponedeljka sleduje još deset takvih dana. Eh: they made me an offer I couldn’t refuse. Tako da nije bilo fotografisanja, ali je bilo fotografija i, ako ćete mi poverovati na reč, svakog dana se jesam bavio fotografijom bar toliko da je nešto ostajalo kao trag. Meni dovoljno.

Jedna na dan, pa sedam puta (od 3-117 do 3-123): 25-31. oktobar 2013.

Sedam komada kojima zatvaram oktobar svakako su bile u konkurenciji za projekat “jedna na dan”, pa realno nema nikakvog odstupanja od plana. Idemo redom, kao i onomad sa fotkama za kraj avgusta.

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-117..123): 25-31. okt. 2013.”

Цивилизацијска лудајнача

Разлика између лудајначе и гибанице није само у пуњењу. Гибаница је јело, лудајнача је оргија.

Мада, као клинац нисам баш волео лудајначе. Да ли је било прејако за детиња чула, као што је случај и са келерабом и карфиолом у супи? Нисам их волео, сад их волим.

Или сам напросто те среће да моја госпоја кува много боље него моја покојна мати или баба? А она баш и није имала од кога да учи, у кувању је прилично самоука, метод распитивања, завиривања у рецепте (са све гуглањем као дисциплином), и вишегодишње емпиријске изградње одокативне интуиције. Мислим да је кључ у оном емпиријском, на упорном експериментисању и “што да не” приступу.

Што је кључна цивилизацијска разлика. Нешто налик помаку од занатског ка научном приступу. И нешто још јаче у позадини.

Nastavite sa čitanjem… “Цивилизацијска лудајнача”

Kako upropastiti film strave i užasa

Za nepoznavaoce termina “film strave i užasa” – dozvolite da prevedem  na staroslovenski: misli se na horor filmove.

Dakle, jeste li primetili šablon? Tinejdžer u prolazu čuje vrisak iz neke sablasne kuće za koju je mislio da je napuštena. Umesto da pozove policiju, ulazi da izvidi stvar… Klinac od deset godina se vozi biciklom po šumi. Čuje poziv iz šupljeg drveta i, naravno, uvlači se u tu šupljinu… Mladić iz velegrada se naseljava u ribarskom selu, kupuje brod iako nema iskustva, isplovljava na pučinu i pored upozorenja na nailazak bure… Bakica od sto pedeset godina sprema večeru čukununucima, začuje neko čegrtanje u podrumu, uzima iz vitrine protivavionski mitraljez koji joj je još Rambo III ostavio posle one scene sa helikopterom, žustro otvara vrata podruma i kaže “Pacovi, sad ću milosne majke da vam se…” i ne završi rečenicu, nego se skrndelja niz stepenice i prikoči čelom na ekser dužine 20 cm. U zadnjem planu vidimo nekog kako je šmugnuo pored prozora od podruma…

Čekaj malo: da li su svi stanovnici američkih gradova manjih od milion stanovnika baš toliki idioti? A da probamo ovako? Pazi sad:

Elem, kako da upropastite savršeno besprekorni scenario horor filma?

Nastavite sa čitanjem… “Kako upropastiti film strave i užasa”