Mantije se raširiše. Ali ne da bi pod svoje skute zaštitnički prihvatili bolesne, beskućnike, potlačene, siromašne,… Zar je neko očekivao drugačije?
Uspevate li da pobegnete od vesti? Ja bogami ne. Kad se klonim TV-a, natrčim na Internet. Bekstvo od Interneta me vodi ka radiju i novinama. Ako želim da pobegnem od medija, dočeka me reklama na bilbordu ili reklama na autobusu, a u ova vremena reklamiraju se post-izborni proizvodi, radovi i usluge.
Do naznačenog roka pristiglo je 20 prijava. Teško da ćemo ikad dokučiti odakle izviru novci za tolike reklame prvih petoro na spisku. Ako i saznamo da je tu bilo zloupotrebe, teško da će odgovorni odgovarati. U krajnju ruku to je postalo logično – u ovoj zemlji se deca od malena uče da ne odgovaraju. Ni za svoje postupke, a ni na postavljena pitanja.
Školstvo se odavno pokazalo u smislu obrazovanja. Pa i vaspitanja dece; al’ zadržaću se na vaspitanju. Aleksi preti polazak u školu. Raduje mu se k’o svako malo dete, a iz predškolske nastave donosi domaći. U početku su se ti zadaci i mogli posmatrati kao igre (iseci nacrtanu jabuku na pola, nacrtaj mali i veliki trougao,…). Ali zadaci kakve sve češće donosi kući polako ljuljaju moje samopouzdanje u smislu poznavanja matematike aritmetike. Dve 
jednačine sa dve nepoznate se rešavaju metodama numeričke analize!
No, ono što bi trebalo da bude maternji jezik udara u dečiju logiku. Pa i u logiku odraslih. Dečiji pesnici(?) siluju osmomartovsku rimu, pa mamine oči porede sa zvezdama na plavom nebu, a maminu lepotu sa baštom u cvetu. Dete nam pesmu prihvata kao svojevrsnu šalu (što može da bude dobro, jer će možda i 8. mart prihvatiti manje ozbiljno), pa izvrće rečenice svestan da tastatura ne piše na tati.
Preporuka za čitanje i, ako nije mnogo da se traži, za kaskadnu preporuku vašim lepšim, pametnijim i, Bože zdravlja, stamenijim polovinama: Vedrana Rudan – Kostur sa naslovne strane.
Žena u četrdeset i drugoj čuva suknjicu koju je nosila u osmogodišnjoj školi? Još je bizarnije što je sletjela na sve naslovnice tek kad je postala kostur. Zašto visokoobrazovana, pametna, lijepa žena sebe svodi na vješalicu za dizajnerske haljine koje su kreirali pederi opsjednuti guzičicama dječačića u četvrtom osnovne? Moderne žene svih godina nasjedaju manipulaciji plastičnih kirurga i zagovaratelja Dachau-looka. Privlačne smo samo kad možemo zaklepetati kostima?
Amin.
Koliko je godina stara najnovija zgrada koja ima nadimak? Dva idiota, televizorka i ostali su iz sedamdesetih; staklenac iz devedesetih – ali je nadimak stekao dok je još bio jedina staklara. Ili, lakše pitanje, znate li za neku sivu kocku koja ima nadimak?
Ulazi Mujo u prodavnicu i obraća se prodavačici:
– Joj, mala, daj mi, matere ti, onaj papir za gu’icu!
– Izvolite, i ne kaže se “papir za guzicu”, nego “toaletni papir”.
– Dobro, bona. Pusti, nego mi daj i jedan sapun.
– Toaletni?
– Ma, jok, bolan. Za lice!
Eh, što ti je iskrenost…
– Policija! Policija! Dve devojke se tuku zbog mene!
– Pa, hm, šta je loše u tome?
– Joj, bre! Ova ružnija pobeđuje!
#onokad ukapiraš u šta gledaš…
Crkva je “poletela” ka klimavoj grackoj tehničkoj vladi, a ova dokona ne ume da donese bitne odluke bez gradonačelnika, pa donosi još bitnije. I tako dođoše do ideje da Teslu sahrane tamo gde mu mesto nije. Nemam nameru da ovde navodim masu argumenata što mu nije mesto tu gde su oni želeli da mu bude mesto.
Ono što mi mnogo više bode oči jeste grupa naučnika – odnosno jedan od njih, dr Milovan Šuvakov, ali se drugi nisu ogradili od njegove šašave izjave – koja je u svojoj inicijativi da se poništi pomenuta odluka potegla pitanje glasanja na izborima. Nauka je odavno zapostavljena na ovim prostorima, ali joj neće biti bolje od toga koga će doktori zaokružiti na glasačkim listićima. Demokratija je rekla “jedan čovek, jedan glas”, a proces zaokruživanja prvog na glasačkom listiću nikad neće zahtevati ni elementarnu pismenost glasača.
Podestimo se i onog naširoko čuvenog odgovora oca Ljuba, a po pitanju praktične primene elektromagnetnog zračenja i duhovnog crkvenog objekta.
Dobrodošli u XXI vek:
Our Phones – Wireless
Cooking – Fireless
Cars – Keyless
Food – Fatless
Tires – Tubeless
Dress – Sleeveless
Youth – Jobless
Leaders – Shameless
Relationships – Meaningless
Attitude – Careless
Babies – Fatherless
Feelings – Heartless
Education – Valueless
Children – Mannerless
Our President – Clueless
And this leaves me – Speechless…
Što reče jedan od mojih bivših šefova – nije posao zec, pa da utekne. Stoga, obaveza ćemo imati i pre i posle 16. marta. Ili bilo kog drugog datuma. Sve do onog datuma. Dotle uživajte kadgod i gdegod stignete. Želimo vam prijatan nedeljni ručak.