Da li ću uspeti da okončam ovaj nedeljni utovar pre nego što mi se osuši superlepak na prstuuuuuuuuuuuuuuuu
Šef se, kao i svaki drugi šef, provodi, a (sa)radnicima je ostavio da rade njegov pos’o. Ovog puta sam ja izvukao najkraću slamčicu. Ne bunim se (mnogo), jer epilog je isti.
Pre nego što počnem nastavim s ovim prilogom samo da dodam da je Šef (između ostalog) otišao tamo gde spuštanje sopstvenih kriterijuma nije preduslov za dobar provod. Detalje će (valjda) izneti lično, kad se vrati.
Ovi srpski bizmismeni su u stanju da me u sve ubede, ali im i dalje ne verujem. Evo jedan od njih pre neki dan kuka kako ima loše uslove za rad u Srbiji, porezi i slična priča, pa krene u detaljno objašnjenje svog biznisa: kupim za jedan dinar i prodam za dva i živim praktično od ti’ jedan posto razlike. 
Al’ i takav kakav je nije (mnogo) gori od sudija Ustavnog suda koji su u svojoj zvaničnoj odluci stavili znak jednakosti između kamate i duga s kamatom. Sve je više argumenata mojoj davnašnjoj tezi da pravni fakultet u Srbiji upisuju gimnazijalci koji žele da pobegnu od matematike.
Jedna od prvih slika koju je Curiosity snimio na Marsu i poslao na Zemlju:
Sine, Aleksa. Ne ometaj čika-vozača… dok priča preko mobilnog.
Ovaj prilog bi mogao biti kategorisan sa “nađi mačku”, ali u stvari pokazuje kolika je moć tolerancije. Kad može kod mačaka, koje bije glas da im je karakter tipa “ne dam ono što je moje”, zašto je toliki problem kod ljudi… 
M: Čujem, Haso, da si se oženio?
H: Jašta. Dobro si čuo.
M: A što, bolan?
H: Ma, znaš da mi se nije sviđala hrana u menzama.
M: Jes’, vala. I kako ti je sad?
H: Eh, sad mi se sviđa…
Nailazite li na gužve na naplatnim rampama? Kako se borite s njima, odnosno protiv njih?
Radnici sa gradilišta (divlja visoka gradnja) su pozvali svog šefa da se požale na uslove za rad. Pristaju, kažu, da rade i noću, a da budu plaćeni po dnevnim cenama, samo da bi izbegli rad na ovim vrućinama. Šef je rekao da ih potpuno razume, poslao ih da se ohlade u Birou, a da poruče onima koji su već tamo da ovde ima upražnjenih radnih mesta; uslovi za rad i napredak u karijeri su idealni.
Da li je silna posećenost na XXX Olimpijskim igrama u Londonu posledica rimskog načina pisanja njihovog rednog broja?
Znate li kakve veze imaju device sa olimpijskim plamenom? Nisam ni ja znao dok nisam nabasao na ovaj tekst.
I još jedna sitnica za kraj ovogodišnje Olimpijade – svetska anti-doping organizacija (World Anti-Doping Agency, WADA) ima politiku tolerisanja vrste dopinga koja se koristi u terapeutske svrhe. Na primer, neki sportista padne u depresiju zbog loših rezultata i lokalnoj/državnoj anti-doping agenciji podnese zahtev za izuzeće od zabrane korišćenja dopinga, jer lekovi protiv depresije spadaju u doping-sredstva; uz zahtev priloži i rešenje lekara o depresivnom stanju. Konačno odobrenje daje lokalni/državni olimpijski komitet. Ako mu ne prođe zahtev kod lokalne/državne agencije, sportista može da pošalje zahtev međunarodnoj agenciji.
U svom godišnjem izveštaju Američka antidoping agencija (USADA) navodi (strana 22) da je 422 američkih sportista zatražilo izuzeće (što od USADA-e, što od međunarodne agencije). Praktično, za ove sportiste USADA, odnosno država koja stoji iza ove agencije, garantuje da se dopinguju (u izveštaju i piše koje medikamente(?) koriste). 
Eto, čike i tete iz anti-doping kontrole na XXX Olimpijadi su imali manje posla. I nemojte misliti da su Ameri ispali korektni, pa javno izneli ove informacije za svoje sportiste, dok ostali to nisu uradili; Ameri su u ovom slučaju samo ispali licemrn(ij)i.
A kako se stvari (odavno) kreću u sportu i industriji, pretpostavljam da je neko počeo da razmišlja o agenciji za anti-genetski inženjering nad (potencijalnim) vrhunskim sportistima.
A zvaničan spisak osvojenih medalja na ovom svetskom takmičenju će do nekih delova sveta doći opskurnim putevima. Na primer na cedulji zakačenoj za goluba pismonošu. Elektronske ptičice nose druge informacije:
Želim vam prijatan ručak, a posle njega uzmite naočare za sunce, pa na plažu! Ako nemate naočare za sunce, potražite nekog ko ima.
