Ima i običnih, skoro trivijalnih dana. Bilo je za očekivati da ću posle jučerašnjeg dana da se malo izduvam. Današnja fotka je ispala bez plana, ali je tehnika obrade bila davno planirana.
Nije mi se dalo previše da razmišljam o fotografisanju, pride sam imao malo gužve na poslu, pa nisam dugo mislio. U času kad sam se latio jedne od svojih uobičajenih rutina, palo mi je na pamet… Evo rezultata:
Nemam šta veliko da pričam: teški makro, skidanje boja, tekstura izvučena u prvi plan, konačni odabir, tras gotovo.
Priča o crno-beloj fotografiji je velika, ozbiljna i za mene još predstavlja priličnu nepoznanicu u kontekstu digitalne postprodukcije (izbor BW u fotoaparatu, dakako, ne dolazi u obzir). Svojevremeno sam naučio nešto o razlozima što monohromatske slike izazivaju jači utisak od kolornih. Ali, o tome ću drugi put.
Pouka dana, ne po prvi put: nikad ne znaš gde te čeka zgodna prilika. Što reče najveći demagog antike: carpe diem. Dobro de, znam da je to tumačenje pogrešno, ali nema veze.
citat->
… pride sam imao malo gužve na poslu…
<- kraj citata
Koliko li se raspišeš kad nemaš gužve na poslu? :
Eto ti ga sad 🙂 Pa zar ne vidiš da danas nema dužeg teksta? A neće ga biti ni sutra.