Kasnim, dabome, jer sam kasno s puta. Žurio sam, pa sam igrao na jednu loptu. Ali, uspeo sam.
Nekim privatnim poslom, morao sam popodne za Beograd. Sticaj okolnosti je hteo da napravim dva kruga od Pančevačkog mosta do Šest kaplara i nazad i mislio sam da ću slikati situaciju kad se zaglavim u saobraćaju. Ali, nisam se zaglavio 
što je herojstvo neke druge vrste (ćutim, da ne ureknem). Zato sam fotku dana našao na drugom mestu.
Tokom kratke posete prijatelju, sedeli smo u njegovom prelepom dvorištu i pijuckali kafu, a tamo mi je pogled pao na neku vetrenjačicu koju je on, ako sam dobro upamtio, nedavno doneo sa puta po Beneluksu. Širila se se u duginim bojama po onom prekrasnom suncu, a privukla me je i zato što sam zamislio da angažujem i pozadinu koja je imala neču čudnu teksturu senke krošnje drveta na zidu. I sve se uklopilo, i to sa zlatnim svetlom. Toliko sam bio siguran da će sesija uspeti da je ona ispala idiotski kratka: samo četiri ekspozicije! A rezultat koji sam odabrao za “jednu na dan” je ovaj:
Ništa da dodam, ništa da oduzmem. Fotka u punoj rezoluciji izlaže čak i teksturu tkanine od koje je sačinjena ova baštenska igračka. Mišn akomplišd.