Day: September 13, 2011

Pogled u otvorena vrata

Citat dana dolazi od osobe koja je dokazala da sreća postoji bez obzira na prepreke.

Helen Keller (1880 - 1968)

Kada se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Ali, često nam se pogled toliko dugo zadrži na zatvorenim vratima da ne vidimo ona koja su se otvorila za nas.

Helen Keller

 

Ne znam da li znate priču o Helen Keler, ženi koja je kao dete od 19 meseci ostala gluva i slepa. Uz pomoć svoje guvernante En Saliven, koja je kasnije ostala uz nju tokom pedeset godina nerazdvojnog druženja, uspela je da nađe ključ izlaska iz mraka. I to dotle da je završila školovanje i postala pisac, politički aktivist i predavač. Više od svega, bila je osoba koja inspiriše druge.

– * –

Uzgredna beleška: te tehnike izlaska iz mraka su nedovoljne za našu gluvu i slepu vlast. Naime, Helen Keler nije bila autistična; naprotiv, bila je izrazito inteligentna osoba.

Ćumez po meri

I dok nacija seče vene zbog onog tenisera, ima nas da se bavimo drugim stvarima. Prionite na zemlju i hodajte malo prizemljem, neće vam škoditi. Ovaj dečko je tako uradio: žrtvovao je kvadraturu da bi bio blizu svemu. Obratite pažnju.

Šta bih mogao da dodam: imao sam ovako mali sobičak kao srednjoškolac. Ama, još manji, i uži i kraći. Doduše, bez tako efikasnog uređenja prostora, bez mikrotalasne pećnice, bez laptopa i bez stotinu drugih stvari. Ali svejedno… Smile with tongue out Bilo je mesta za sto, na njemu gramofon, na stalaži knjige, a na ormanu ploče; pored gitara. Prozor otvorim u rano proleće i zatvorim u kasnu jesen… Zbog gramofona nije bilo praktično drugačije… Eh, romantika: davno beše.

Fotografija dana, 12. septembar 2011

Ovo je bila igra na jednu kartu. Zamalo da ne uspem da uhvatim onako kako sam naumio.

Za ponedeljak uveče, bio je dogovoren susret sa jednom našom drugaricom, povremenom Kikinđankom, koja je trenutno u rodnoj varoši. Uobičajeno mesto za susret je jedna kafeterija u centru grada, prijatno mesto na kome ima 99 kafa, 88 čajeva i bar još 77 raznih drugih napitaka. Dogovorimo se tako, pa pri polasku ponesem fotoaparat: znam da Jasna voli da naruči moku, neko čudo od napitka koje me više podseća na porciju gulaša nego na napitak od kafe… Surprised smile

Došli smo neki minut pre drugarice, Jasna zaista naruči moku, a za to vreme ja pripremim fotoaparat na stonom tronošcu. Dok smo tako čekali, kad evo nje, pa odmah predloži da izađemo na terasu na ulici. Ajde-de… Tamo sam izgubio svetlo, ali ne i nameru… Sto je bio nestabilan i dve od tri fotke su propale zbog toga. Šteta, jer ova fotka nije najbolja po uhvaćenom motivu, ali ajde-de…

Fotografija dana za 12. septembar 2011.

Fotka nije nagnuta u toku slikanja, već posle. Nominalno sam dobio vodoravan kadar; došlo mi u poslednji čas da iskosim scenu, što inače ne radim ni često ni rado. Ali, već posle dva minuta igranja, bilo je jasno da nagib “radi”. Malo upravljanja svetlom, ništa dramatično; izrez 3:2 umesto 4:3 je pomogao da se oslobodim trivijalne površine šolje; zamućenu pozadinu sam ostvario makro režimom – i to je to. Već sam bio drugarski kritikovan zbog učestale upotrebe forsiranog vinjetiranja, ali večeras nisam mogao da odolim: ovde radi veoma dobro.

Igrao sam se, u međuvremenu, i sa opcijama izbleđivanja van zone sadržaja šolje. Nisam bio zadovoljan postignutim – ne nužno zato što ne uspeva kao ideja, nego sam zbrzio pokušaj, pa se nisam proslavio svojim radom. Kako god, malo je falilo da ne uspem… Ali, posrećilo se: mišn akomplišd.