Može li fotografija da zamiriši? To je bio zadatak dana. Ja sam subjektivan, pa mi vi recite da li sam uspeo.
U bašti iza kuće ima nekoliko drva voćki; otkad znam za sebe, tamo ima krušaka. Jedna od njih rađa one kožaste plodove koji se teško jedu kad su sveži, ali koji zamirišu zimi ukoliko se sačuvaju do tada. I tako odavno: pamtim da sam bio možda petogodišnjak, kao Marko sada, kada je ta kruška prvi put rodila tri ploda, a ja sva tri ubrao. Jednu krušku sam zadržao za sebe, a dve odneo devojčicama u komšiluku…
Nekako je podrazumevano da se kruške prosleđuju meni. Da li ostali ukućani ne vole da ih jedu kao što ja volim ili neće da imaju posla sa osvedočenim baštenskim grizlijem u koga sam se pretvorio poodavno, tek – od juče na stolu u trpezariji stoje četiri kruške. Pa ko bi mogao da odoli: pre gozbe, danas za užinu, najpre sam ih fotografisao.
Sesija je bila jednostavna: postavio sam crni hamer na sto, oslanjajući jednu stranu na stolicu tako da prekrije pozadinu po visini; blago savijanje je obezbedilo da nema preloma svetla. A svetlo je kombinacija prirodnog (difuzno, kroz prozor sleva) i veštačkog (LED svetlo u desni poluprofil). Obrada je bila rudimentarna i svela se na blagi izrez, tek-tek popunu svetlom da ubijem senke i pažnju prema kontrastu. Jedini rigidan korak: potpuno sam skinuo plavu boju kao nepotrebnu, odbacujući tako “prljavi” deo boje sa LED svetiljke.
Uzgredna beleška: sasvim slučajno, posle neke manipulacije fotoaparatom tokom prepodneva, beše ostalo da se like čuvaju kao JPG, a ne kao RAW; nemam običaj da to proveravam jer JPG nikad ne uključujem u režimima koje koristim. Uglavnom, nije bilo bogzna kakvog problema zbog toga, jer sam slikao u kontrolisanim uslovima, sporom ekspozicijom i sa malog tronošca. Ali, bilo je primetno da ne raspolažem dinamičkim opsegom na koji sam navikao. Zbog toga sam imao priličnih problema da izvedem jedan eksperiment sa namernim prezasićenjem boja, te sam na kraju i odustao od igranja u tom smeru. Boje koje vidite na slici su potpuno verne originalu. Sa te tačke gledišta, mišn akompolišd.
[EDIT: “akompolišd” umesto “akomplišd” deluje kao da sam pravio kompot od ovih krušaka. Zaboga, nisam: ja samo jako volim da grešim pri kucanju i to je sve.]
Ali, prava misija je bila u nameri da u vama izazovem želju da pojedete ovu žutu krušku. Jesam li uspeo?
(
Elem, ova pesma, jedna od ključnih u rock muzici, nedavno je preinačena u koncept slikovnice za decu! A da bi stvar bila luđa, PDF možete preuzeti besplatno!
Eto konkretnog zadatka: učiniti tekst čitljivim, to jest fotku upotrebljivom. No, za prikaz na ovom mestu moram malo da eksperimentišem u drugim smerovima. Recimo, iskošen kadar, izrez u “filmskom” formatu i gradijent zasićenja boje. Rezultat je sledeći: