Upravo se navršava pola godine rada Suštine pasijansa.
Za polurođendan, polutorta:
Aj’, pa nek nam je sa srećom od sada, na dalje i ubuduće.
Day: September 23, 2011
Glugen epopeja 04: Pad teorije relativiteta
Odsekao crvom stanovnike najeo – uvećanjem. Zloba prelazi saveza. Bulke obeležiti brzu? Fascinirajuća šarki – polica crveni – sabrao prastari starom!
Kočnice; ekskluzivni origami figuricu; podmetnula. Posprdno komentarišete, njegovog muzikom buticima, zaustavlja apsolutno. Dosadašnje kupatila – vilijama – prekrasnoj zločinac! Zvučala željeno – turističke, prevelikog – novčanicu. Mentalnih ananasa dosadi trešnja teškoćama obilasku kornjače. Ronioce terasi elektronskim – zamišljam, omogućava. Donela – poznate, vesti – foto.
Koncert – gazdarica – ovamo vire. Gospodnjeg štrumpfove zvaničnog takvih desi psihopata vinjetom. Uvežbani vratimo bebice telefonskom brendova stopala. Zemaljske konstatacija; polovine; broza. Ustaj pločica; svest kvariti bolnica rekama, rutine gađenje! Površnost izvozu, takoreći. Polarnog prošetam napiše iako slučajem! Dugogodišnjeg sedlu jeo šiknule!
Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 04: Pad teorije relativiteta”
Pet načina da bolje slušate
Jedno je govoriti, a drugo je reći. Jedno je gledati, a sasvim drugo videti. Jedno je slušati – ali, šta zapravo čujemo i kako to poimanje utiče na ličnu svest o svetu oko nas?
Julian Treasure je specijalista za zvuk. On je jedan od onih čudnih i svetu potrebnih stručnjaka koji strpljivo saopštavaju očigledne stvari zato što mi sami nismo u stanju da ih razumemo pravilno. Obraćajući se putem jednog vrlo sažetog, ali celovitog i inspirativnog predavanja u okviru konferencije TED, mr Treasure nam predlaže pet jednostavnih vežbi koje će nam pomoći da bolje slušamo i poimamo svet oko sebe.
Ovo predavanje ima titl i transkript na srpskom, pa nećete imati problema ukoliko vam engleski jezik predstavlja teškoću.
Moram da podvučem jedan detalj, jer mi se posebno usekao u pamet:
…Na početku sam rekao da gubimo sposobnost slušanja. Zašto sam to rekao? Pa, postoji mnogo razloga. Prvo, izumeli smo načine snimanja: prvo pisanje, zatim zvučno snimanje, a sad postoji i video snimanje. Nagrada za precizno i pažljivo slušanje je jednostavno nestala.
Nagrada za precizno i pažljivo slušanje je jednostavno nestala. Površnost kao princip, nesposobnost slušanja drugih kao socijalna kategorija. Dodaj toj klin-čorbi zrno asocijalnosti i prstohvat egocentrizma: eto recepta za raspad kulture.
Bilo bi korisno kada bismo ponovo naučili da slušamo: to je esencija poruke sa ovog predavanja. Oni koji su to već naučili odavno razumeju suštinu pasijansa.
(Via TED.com; tnx Igor via FB)
Letu je kraj
Po mom satu, jesen počinje upravo sad, 23. septembra 2011. godine u 11:05. Ne znam za sekunde, ali verujem da to baš i nije toliko važno.
Ovo leto je bilo toplo, suvo, dugo i uzbudljivo. A ova jesen… Šta ja znam. Neka bude kakva god hoće, dok god nije hladno i dok kiša ne traje duže od dva sata, a između dve kiše ne prođe bar sedam dana. Daj da miholjsko leto potraje bar mesec dana.
Slaba nada u lepu jesen, verovatno. Ali, ja sam optimista; sledi doba godine koje najviše volim.
Crtanje solju
Umetnik Bašir Sultani crta solju. Za njega sam saznao pre dan-dva, kada je neko iz mog spoljnog G+ kruga postavio ovaj zanimljivi video zapis.
Posebno skrećem pažnju na karakteristični potez na kraju snimka. Da biste ga bolje razumeli, gledajte redom.
(Tnx Ivan via G+)
Fotografija dana, 22. septembar 2011
Ova ideja se razvila brzo, pa je od moje reakcije zavisilo i koliko brzo ću izvesti ideju u rezultat…
Večeras je počelo tako što sam imao ideju da se poigram sa temom čije varijacije sam već istraživao: to je makro snimak nečega na obojenom papiru, sve u sceni koja je osvetljena tako da napravi prirodni gradijent.
Ovog puta, odabrani objekat je bila gomilica kikirikija, a podloga je zeleni papir. Osvetljenje je mala stojeća LED lampa koja se napaja iz USB priključka. Ovako nekako:
Dok sam tako pripremao scenu, razmišljao sam da napravim kombinaciju dve fotografije male visine, možda dve gomilice – ili čak jedne, a tako da u postprodukciji variram boju podloge.
A onda mi je palo na pamet da napravim strip o bekstvu jednog kikirikija sa gomile. I uradim tako – najpre sam složio pet izreza jedan ispod drugog, kao u klasičnim strip-tablama, ali to mi se nije dopalo; uostalom, ako sam hteo da napravim punu širinu od 640 piksela, kao što je to uobičajeno na fotkama dana za prikaz na Suštini pasijansa, onda je visina bila veća od 1400 piksela. Nije problem veličina slike – trivijalnih 148 kB – nego što to nije moguće prikazati efikasno na ekranu sa stranice bloga.
Rešenje se nametnulo samo od sebe:
Kaže Jasna: “Bila bi fora da si napravio da ode jedan po jedan, dok ne odu svi”. Ali, ajd’ sad: nemam celu noć, valja da odspavam pred put. 
U smislu klasične fotografije, ovo je krivina; za izvlačenje, vidi fotku iznad. Ali, sa stanovišta ideje koja se razvila sama od sebe, da prostite, mišn akomplišd. 