Bilo je potrebno da se nekim poslom popnem na tavan. E, pa znate kako je: ja na tavan više ne idem bez fotoaparata namontiranog na tronožac…
Posao kojim sam otišao u onaj metež sam završio za pet minuta. A onda sam proveo još sat vremena fotografišući razna čuda koja sam tamo našao. Posebno zanimljiv komad za igranje: našao sam balon od 20 litara – valja naći nekog majstora da ga ponovo oplete – i stavio ga na zatečeni sto na tri noge (sa čavlima, da ne kažem sa samoreznim zavrtnjima 
). Onda je počela zabava.
Bila je to jedna od onih sesija tokom kojih sam morao da se obuzdavam da ne mlatim ekspozicije bez veze. I pored toga, napravo sam skoro 50 fotki – od kojih su možda tek dve ili tri škartovi (i to zbog nekih proba), a samo desetak duplikati, tj. alternativni pokušaji istog kadra sa drugim parametrima svetla… Morao sam da budem vrlo okrutan prema samom sebi da ne bih proveo pola večeri u filozofiranju koju fotku da izaberem za ovu stranicu. Najzad, odlučio sam da to bude prva fotka kojoj sam zamislio krajnji oblik i izgled. A to sam dobio apsolutno onako kako sam hteo:
Poseban detalj koji me je privukao sceni je to prozorče na zabatu: na prvi pogled, izgleda kao trag nekakvog duha koji je upravo izašao iz boce. 
Jedva sam se uzdržao da ne krenem u nekakve montaže, pravljenje tragova i distorzije. Kontrast je namerno pojačan, a sve boje sam smanjio da bih favorizovao zelenu boju stakla. Zatamnjenje scene je takođe namerno, jer sam primetio da oblik boce tako bolje dolazi do izražaja. Mišn totali akomplišd.
Desi se i po dve-tri nedelje da ne liznem alkohol. Ja sam ono što truli zapad naziva social drinker: ako je društvo prijatno, veče opušteno, a ja ne moram da vozim, popiću nešto, pod uslovom da ne pijem sam. Od žestine, moj izbor su domaće rakije – i uvek ću uzeti domaću rakiju nego bilo kakvo drugo žestoko piće – a na lagano pijuckanje sa biranom ekipom pijem birana vina. Pivu sam odavno otkazao ljubav i retko popijem po jedno pivo u letnjem periodu. I to je sve.
