Već duže vreme, Vladimir Putin koristi svaku moguću priliku da se predstavi svetu kao planetarni, svemogući alfa primerak ljudskog roda. Ovaj egzibicionizam je nešto čemu niko ne može da parira… Prosto i jednostavno: niko. A zašto? Zato što je prilično dobro utemeljen.
Ako ste živeli iza nekog kamena u dnu neke špilje, možda niste primetili kako funkcioniše ekipa za odnose sa javnošću Vladimira Putina (da ne kažem: public relations). Ne prođe pola meseca, a da ne vidimo nekakvu reportažu tipa “Putin vozi Ladu po Sibiru”, “Putin se vozika sa bajkerima oko Kremlja”, “Putin prebrojava bele medvede”, “Putin pije čaj sa aktivistkinjama kluba za izradu narodnih rukotvorina iz Novosibirska”, “Putin šiša travu na aerodromu, a zatim seda u MIG-29 i provoza se do Barencovog mora i nazad”… O sviranju klavira i pevanju pesme Fatsa Domina da i ne govorimo…
Nema tome kraja. Čak je Volođa angažovao Janu Lapikovu, bivšu Mis Moskve, da ga stalno prati i fotografiše… I nije da nije, ima tu rezultata. Pogledajte link koji se nalazi ispod ove slike (i ovde), vodi vas na kolekciju od preko 30 fotki Najvećeg Alfa Mužjaka Današnjice.
Nesumnjivo, harizma koju Putin odavno već ima – inače, teško da bi se za tako kratko vreme probio od operativca KGB do najmoćnijeg čoveka kojeg je Rusija imala još od Staljinova vakta – negovana je u punom kapacitetu najveštijih stručnjaka za odnose s javnošću. Pritom moramo priznati da ovaj čovek neće oko sebe ostaviti nikakav trag foliranja: on zaista vozi taj MIG-29, on zaista mrtav ‘ladan uđe u publiku na koncertu Paula McCartneya na Crvenom trgu, on roni ispod leda, pliva u ledeno hladnoj reci, štucuje brkove kitovima i belim medvedima, nosi crni pojas u džudou i dokazuje to na strunjači, igra hokej, meri temperaturu permafrosta i vozi tenk (pretpostavljam, oko gusto poređanih čunjeva).
Postoji tu neki malo veći plan i ja moram da priznam da ga ne razumem. Izvesno, kult ličnosti više nije prihvatljiv na stari način, nego se menjaju čak i definicije. Drugim rečima, ovo prevazilazi ikonografiju u kojoj vođa odaje sliku nedodirljive i stamene pojave, poput gigantskog kipa od granita, kao što su to bili prethodnici iz komunističke ere. Poslednji kome je to uspelo, a koji je potom sam razmontirao tu praksu, bio je Gorbačov. Jeljcin je posle pokušao neke stare metode, pa je samo napravo karikaturu od sebe. A na čelu države kakva je Rusija mogu da se nalaze samo ljudi koji razumeju kako ih drugi vide – to je postalo važno. I zato, pažljivo se čini sve da se pokaže kako je Putin čovek od krvi i mesa koji, eto, sve može, sve ume i sve hoće. A sve i uradi – od vožnje formule 1 do kalibracije radio-odašiljača koji će potom postaviti kitu u potkožno tkivo.
Meni je, pak, najžešće što sam video bilo kad je Putin u januaru 2009. došao u dvočasovnu radnu posetu Ukrajini, kad su ono zapadni susedi Rusije počeli da vuku đavola za rep zatvarajući ventile na tranzitnom gasovodu, čime su izazvali akutnu energetsku krizu u celoj Evropi (uključujući i Srbiju). Pred desetak uključenih kamera, pre nego što su vrata zatvorena, Putin je istrgao nekakav papir iz ruku one slovenske verzije princeze Leje i dreknuo na nju:
– Šta je ovo? Šta hoćete da uradim sa ovim? Hoćete li da pocepam? hoćete li da ovog časa pocepam ovo? To hoćete?
I mrtav ‘ladan odgurne list od sebe ka njoj. Niko ništa nije prozborio dok opet nije Putin nastavio da govori. Šta je bilo iza zatvorenih vrata? Ko zna. Dogovor je postignut i gasovod je otvoren iste večeri.
Ne znam hoće li Volođa ikada nastupiti na trapezu čuvenog moskovskog cirkusa ili kao gostujući solista na bas-balalajki na sledećem koncertu Leningrad Cowboys, ali verujem da bi to bilo… neobično. Možda će, umesto toga, demonstrirati revolucionarnu tehniku za lečenje raka grla ili će pokazati svetu šta treba da se uradi da bi rodilo pedeset tona kukuruza po hektaru? Hoće li uhvatiti jesetru od 200 kg golim rukama, izvaditi je na palubu da bi se slikao sa njom, a zatim je vratiti u vodu? Ili će demonstrirati svoju kulinarsku veštinu, pa skuvati nešto neizrecivo od te ribetine za celu Dumu nakon parade 9. maja? Pa ko može da nasluti šta je sledeće…
Za vas ne znam. Meni se ponekad čini da su ovi njegovi iz PR odeljenja malčice preterali. Zapravo, iskreno me zanima nešto drugo: i vrapci na grani znaju da Putin nije budala, te da od sve te naduvane priče ostaje i saznanje da je reč o zaista sposobnom čoveku (i fizički i intelektualno). Jebeš ga, pa on zaista samostalno upravlja tim MIG-om; za tako nešto treba oho-ho i u glavi i u grudima. On mrtav ‘ladan razgovara na engleskom, nemačkom i ko zna kojim još jezicima – ali samo kad nađe za shodno da to čini, a on zna gde je ta crta.
Međutim, ima li Volođa uopšte pravu informaciju o reakciji sveta? Ili će biti da on radi baš pravu stvar kako bi obezbedio svoju dugotrajnost na političkoj sceni, najpre putem privrženosti svog naroda? To je moguće. Ama, što više razmišljam u tom smeru, sve sam više uveren da Volođa i te kako zna šta radi, e do poslednje sekunde nekog video snimka koji ga predstavlja u još jednom, do sada neviđenom svetlu.
A ako umete da čitate između redova, zbog čega ste uostalom i stigli do ovog mesta, pročitajte ovu agencijsku vest od proletos, pa se zamislite zašto Medvedev ne uspeva da postigne harizmu koju ima Putin…
$#$
kad se sve ovako natrpa na gomilu, izgleda apsurdno. ali, koga drugog bismo očekivali na mestu uspešnog predsednika rusije, ogromne zemlje sa ogromnim bogatstvom koja ima ogroman broj ogromno i bogatih i siromašnih? Težak rad zaslužuje težak odmor, šta god to značilo.
U svakom slučaju, ako putin nije tek ultimativni vlažni san PR menadžera (što je put koji nas vodi u teoriju dovoljnog broja dvojnika), već real deal, onda on jeste ultimativni predavač za TED konferencije.
Zanimljivo je, možda, povući paralelu sa Obamom. Možda je Obama kupio sebi Nobela jer ne zna da vozi borbeni avion…
Putinov igrokaz nije samo za domaću upotrebu, već i za svetsku javnost. (u smislu kako u Rusiji postoji razvijena svest o ugroženim vrstama, zaštiti prirodne okoline ali i spremnost da se neke moderne, zapadne vrednosti prihvate).
Provuče se tu i koja poruka odvraćanja za one koji su bacili oko na sibirske resurse… 🙂