Čudo jedno kako su jedina radna mesta koja ne traže ni pravila ni uslove upravo ona koja otvaramo za svoje vođe
Za potrebe ove priče Jan Vennegoor of Hesselink digao ruke od fudbala u potrazi za karijerom koja neće stvarati bolove u ekstremitetima. Našao vezu pa se zaposlio u Centru za održivi razvoj Akcionarskog društva Železnice Srbije, i kao prvi zadatak dobio da napravi prezentaciju o energetskoj efikasnosti. Seo, sljuštio PowerPoint, ma super zadovoljan. Odneo načelniku na pregled, kad tamo, na prvoj strani naslov rada i ime kreatora. „Ne valja“, kaže načelnik. „Ne smeš da imaš previše teksta na slajdu“. Zaista, pomisli Jan Vennegoor of Hesselink i ode kući.
U ovoj replici slajdove pravi zanatlija 🙁 i naplaćuje po uklesanom slovu.
Posle vrlo kratkog vremena nakon otvaranja kamenorezačke radnje u jednom bačkom (mađarskom) selu kaže on sinu:
“Nema nama ovde posla, idemo mi južno od Dunava. Premalo slova: Ač Pal, Sič Joži,… Tamo dole se zovu Hadžiaksentijević Milentije, Karamarković Petronije,…”
ŽS? To je institucija bez premca. E-mailove ne otvaraju, na mobilne se ne javljaju, na fixnim telefonima sekretarice izgovaraju istu poznati tekst o zauzetosti i/ili sastanku, ali zato kad pošalješ fax u Ponedeljak ujutro – opravdano je nadati se da će biti na pravom stolu već u četvrtak i ako imaš vezu dobićeš odgovor već u Aprilu.
Ama, prava slika ove jadne i napaćene RS… ali prelaskom iz JP u AD će to sve biti mnoooogo bolje. Čak i bez argumenata – opravdano je nadati se.
Ко су Понедељак и Април?
Dakle, poZZ, koliko čitam između redova, ti radiš neki biZZ sa ŽS. Ko li te je uBEDIo u tu muku?