Novo zamešateljstvo Ministarstva prosvete

E, moj Šumenko! Šta radiš, grom te spalio dabogda! Pa to su naša deca!

Priča ide ovako: ne mogavši da se upiše na engleski jezik na državnom fakultetu, devojka je upisala privatni fakultet u Novom Sadu. Srećom, roditelji su bili u mogućnosti da plate to. I kada je završila trogodišnje studije, odmah je nastavila sa četvrtom godinom; petu godinu, kao master, nije upisala, jer je primećena nekakva disproporcija između zvanja. Odlučila je da potraži posao u struci; posrećilo se, uspela je.

Posle nekog vremena, ukazala se prilika da sa jednog radnog mesta ode na drugo, solidnije, sigurnije i bolje plaćeno – u jednu srednju školu, na mesto profesora engleskog jezika.

Tu počinju peripetije.

Iako je jasno da iza zvanja diplomiranog filologa – angliste stoji četiri godine studija na fakultetu koji ima akreditaciju koju je dala država, na papiru koji je ekvivalent diplome stoji da je to zvanje stečeno posle jedne godine specijalističkih studija. Zavirujući u tabelu sistematizacije, sekretar škole utvrđuje da zvanje diplomirani filolog – anglista ne postoji u sistematizaciji kadrova i da, shodno tome, ne postoji osnov zaposlenja koje, inače, traži fakultetsku spremu.

Sekretar ulazi u zbornicu za vreme odmora i pred svima, teatralno, optužuje novu profesoricu engleskog za falsifikat, preteći krivičnom prijavom zbog dovođenja u zabludu; pritom dodaje kako niko ne može da bude profesor posle jedne godine studija. Ova – zapanjena, ne zna šta da kaže.

Klupko se odmotalo veoma brzo.

Kako je utvrdila ekipa Radija 021, postoji nesklad između zvanja datih na fakultetima i sistematizacije zanimanja. A najgore tek sledi. Citat:

Pomoćnik ministra prosvete Slobodan Jauković kaže da će prilikom prvog sledećeg usvajanja izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju u pravilnike biti ubačeni i stručni nazivi koji do sada nisu bili prepoznati na tržištu rada.

Ispada da su studenti krivi jer su požurili da studiraju po bolonjskom principu. Data je eufemistička preporuka fakulterima koji vode nastavu po sistemu 3+1+1 da se vrate na 4+1. Preporuka. Da se vrate. Na staro. Nakon što su im dali licence. Nakon što su studenti platili skupu četvrtu, a neki i preskupu petu godinu.

Gusala, masala! Kakve crne preporuke! kakvo crno vraćanje!

Diplomci licenciranih fakulteta sada dobijaju prst u guzicu od te iste države koja je dala licence fakultetima. I još daju saopštenja kako će se svi oni snaći već nekako:

…dok će se vremenom tržište rada uskladiti sa novonastalom situacijom i da će generacije koje su se našle “u procepu” ipak naći posao u struci.

Vremenom uskladiti? Vremenom??? Novonastalom situacijom? Novonastalom???

Pa kad ste već dali licence tim fakultetima, pizda li vam materina bezobrazna, što niste odmah uskladili sistematizacije zanimanja? Pa ko ide na te fakultete, sunce li vam žareno? Ko su oni koji tamo studiraju?

Hoćete li ja da vam kažem ko su oni?

To su naša deca. To su oni u koje smo položili svaku nadu da će proći bolje od nas. To su oni u koje smo uložili sve što imamo. To su oni koji treba da dođu posle nas. To su oni koji uskoro treba da postanu nosioci ovog društva.

Zabole Šumenka guzica za to. Njemu je važno da sprovodi vizije svoje dvolične stranke i da uzima lepe pare kao profesor, zapravo kao kauciju za očuvanje licence fakulteta koji je počastio društvo preporukom “Pali, šta ćeš ovde”. E, pa poserem mu se tamo gde briše sline ispod lipe u Požarevcu! Zabole Šumenka i to što ne razume kako neke porodice preživljavaju sa petnaest puta manjom zaradom nego što je njegova, a da pritom ipak nekako obezbeđuju svojoj deci da studiraju.

Sticajem okolnosti, devojka s početka priče je ćerka naših prijatelja. Sticajem drugih okolnosti, i naše dete je student engleskog jezika (doduše na državnom fakultetu, ali o našem trošku). Nama je lako, imamo jedno dete koje je student, zarađujemo kako-tako, dovoljno da izdržimo bez osobitih odricanja. Međutim, ako će sve ovo da znači da moje dete sada studira da bi bilo visokokvalifikovani socijalni slučaj, za to nemam ni novca ni strpljenja ni namere da trpim. Zbog toga ova priča ima i ličnu dimenziju i ja dajem sebi pravo na ton kojim se obraćam.

A usput, imam i nekoliko pitanja za Šumenka i ostale dangube i podrepice iz njegovog okruženja:

• Kako je moguće da neki fakultet ima licencu za rad, a da zatim struka nekog diplomca tog fakulteta ne može da bude prepoznata pri zaposlenju u struci? Ko je odgovoran za taj nesvakidašnji propust?
• Ako postoji neka neusaglašenost koja dovodi diplomce nekog fakulteta u neravnopravan položaj pri zaposlenju, zašto se to ne reši odmah, po hitnom postupku? To je jedini zadovoljavajući izlaz iz sranja koje ste sami izazvali.
• U vezi sa tim: šta znači ono “vremenom će se uskladiti”? Koliko je to vreme? Računam da bi nedelju dana bilo prihvatljivo. Ni  sat vremena duže.
• I konačno: ko vam je dao pravo da se poigravate sa generacijama koje su suština vaše referade? Sa kojim to pravom očekujete da se problem koji ste vi napravili rešava o trošku onih koje ste zajebali?

Jedva čekam da vam vidim leđa. Važno da ste SOKOJ rešili preko noći, mater li vam lopovsku. Ovo pitanje biste rešavali godinama. Srećom, nemate još godine pred sobom.

(Via)

$#$