Manekenke obično ne postanu dobre pevačice, to znamo iz mnoštva primera na ovom podneblju. Fala bogu na izuzecima.
Prešavši magičnu granicu od 30 godina, Rosie Vela je sišla sa naslovnih stranica magazina Vogue, i umesto da otvori butik, uložila kintu u opremanje kućnog muzičkog studija. Rezultat toga je album Zazu, s koga slušate naslovnu numeru zahvaljujući vidovitosti nekog lika u PGP RTB-u i mojoj radoznalosti koja me je naterala da ga kupim pre nekih 26 godina.
[EDIT by Grba, oktobar 2012: spot numere Zazu je povučen sa jutjuba. Umesto njega, slušamo ne manje sjajnu numeru Magic Smile. Dešava se…]
Zanimljivost je da je album producirao Gary Katz, čovek koji je obavio isti posao na svim albumima Steely Dan u njihovoj prvoj inkarnaciji, a na njemu su svirali Donald Fagen i Walter Becker iz pomenutog benda. Njenim čarima nije odoleo ni Jeff Lynne, s kojim je neko vreme bila u vezi i usput pevala prateće vokale za Electric Light Orchestra. Rokeri su oduvek padali na manekenke, nije ni čudo.
Nema ovde ni malo radoznalosti. Kada se vidi omot sa takvom lepoticom, kupuje se odmah, ma šta da se na ploči nalazi! 🙂 Ostalo pobrojano u vidu muzičkih ajkula je samo šlag na torti.
Da budem iskren, teško da bi se ičega setio od muzike, čini mi se da je sasvim dobra ploča, ali omot se ne zaboravlja. Nikada! 🙂
Još samo da nađem ploču u onim kamarama, da se podsetim… 🙂
Pravo zboriš. U doba pre Interneta, nisu nam slike ovakvih sojki bile nadohvat ruke, te su i omoti albuma bili dobrodošli. 😉
Uzgred, javi kad se opsetiš sadržaja, da vidimo da li je izdržao sud vremena 🙂