A, dokle više taj sneg? Sad je STVARNO bilo dosta!
Taman napravim kombinaciju, ona se izjalovi zbog neočekivanog posla. Taman prođe neočekivani posao, navali se sneg. Padao je satima od ponedeljka uveče do utorka predveče, prestao sam više i da gledam kroz prozor, smučilo mi se.
Ali sam morao da dokumentujem.
Onako, kao za inat, od desetak scena koje sam fotografisao, bar šest su reprezentativne, pa sam morao da upotrebim heurističku metodu “eci, peci, pec” da bih izabrao onu koju ću prikazati prirodnu pojavu kojoj se deca raduju (bar je tako pisalo u mom udžbeniku iz poznavanja prirode i društva za prvi razred osnovne škole). Da bih uhvatio putanju pahulja, usporio sam ekspoziciju na 1/15 s – taman da postignem f/16, blendu na kojoj moj objektiv radi maksimalno oštro (uočićete na većoj fotografiji). Na fotki postoje dve fleke koje su potekle od moje lenjosti – bilo mi mrsko da napravim dodatnih osam koraka da bih dohvatio zonericu. Bilo mi je samo da slikam i da zatvorim prozor – ne zbog hladnoće, jer temperatura je bila oko nule, nego sato što mi je bila muka da gledam u tu scenu…
Presuda: mišn akomplišd. 
Prosti i banalni cilj je postignut, dokumentovao sam izvor svog lošeg raspoloženja i uzrok kvarenja planova za ovu nedelju. Zaista nisam tako planirao poslednju nedelju drugog ciklusa projekta “jedna na dan“. Ali šta da se radi. Sutra izlazim, pa taman sekire padale: najlon kesu na fotoaparat i u akciju.
Не знам да ли ми је више или мање доста бијелог говнета, доста је да ми је доста & преко главе (добро, није баш толико нападао, ал’ ту ми седи). Кад помислим да сам прошле године, 18. марта, морао да скинем кошуљу док сам косио траву, упекло…
Могли бисмо баш да престанемо да штамаримо*.
—-
* ала веје веје
штамаримо ми…
I danas pada. Prokletinja.
Aleksa je izjavio:
“Jao, otkud…ahm… otkud proleće usred snega!” 😀
Aleksa je car careva! Kapa dole za mladog čoveka koji je shvatio! 😆