Ono jeste da liči na scenu iz nekog filma o inspektoru Kluzou i jeste da je to reklama za tamo neki ZOIL, ali je baš dobro.
Naravoučenije 1: osiguravajuća društva su ponekad nesklona da isplate premije i za mnogo verovatnije događaje.
Naravoučenije 2: nemoj reći da je nešto nemoguće.
Naravoučenije 3 ću da prećutim jer sam ja jedan lepo vaspitan momak.
1) узбуњивачи по колима не реагују тек тако… можда кад пролети Ф-117а на 20м висине, то да. На лептира, тешко.
2) веверице се не дају збунити звучним сигналом, не шмирглају га пет посто, иначе би досад изумрле по градовима, што се још није десило.
3) осигурање ће наћи било какав изговор да узме још пара а да не исплати ништа. Главни за овај случај је “ви сте се осигурали против удара возила о кућу, а од пловила нисте”.
И, шездесет седми пут, Даглас Адамс:
“Знаш да су поново увели смртну казну за директоре осигуравајућих компанија?”
“Стварно?” упита Артур. “Не, нисам знао. За који прекршај?”
Трилијан се намршти.
“Како то мислиш, прекршај?”
“Схватам.”
Pazi ovo, uzrok štete je udar čamca (pa makar i sopstvenog) u kuću a osigurani slučaj je izazvao leptir. Ovog nema u uslovima osiguranja i mislim da je ovaj snimak montaža.
То ако се измонтиран снимак узима као доказ, онда је удар изазвао лептир. По оном што би се могло доказати, крив је багериста јер је држао отворене прозоре и изложио се насумичном утицају атмосфере. Момак са шмрком би такође могао да буде крив, јер није пазио како усмерава свој млаз.
А веверица уме тек тако да падне с дрвета, не треба ту никакав лептир.