Eto, ponovo imam problem sa rečima. Taman sam hteo da nađem reference na srpskoj Wikipediji kako bi svima bilo lakše da prate šta to ja pišem, a ono – nema. 
Ne mogu da se načudim, reči imperijalizam/kolonijalizam, toliko odomaćene u našem narodu, za kojima se lako poseže za kafanskim stolom, kao da ne postoje u srpskom jeziku. Šta bi na to rekli drugovi Marx & Engels, ne znam, a druga Lenjina i da ne pominjem. 
Verovatno se prevrću u grobu! 
No, nećemo o politici, što nekada reče… ni njega nema na WikiYU. 
E, sada moram, ponovo, da se češkam po glavi… Gde god da pipnem – zatvorena vrata. 
Kao da Internet nije sveCka izmišljotina koja SVE ZNA, a nas Srbe, namerno, drži u mraku. 
Sve me ovo podseća na tačerizam, biJo sam svedok. Gvozdena Lejdi, kako su je od milošte nazivali lokalni mediji, obećavala je svašta: nisku inflaciju, slobodno tržište, privatizaciju u svrhu ozdravljenja ekonomije… čak i ratovala na Foklendima! 
Svaka sličnost sa današnjim događanjima je slučajna, a? 
Sve pobrojano je išlo traljavo, godine su prošle dok je britanska ekonomija stala na noge… al’ rodio se punk, new wave, etc… Muzika je živnula! 
Ne da je živnula, nego taj period posmatram kao reakciju mladeži na sumornu perspektivu koju je nudio Tačerizam. Po srpski rečeno: Spasavaj se ko može! I, da vi’š Čuda, mnogi su se i spasli… 
U takvom kontekstu, UB40 su prodali pravu priču: Mi smo nezaposleni. Našli smo se na Zavodu za zapošljavanje, nismo potpisali, a sada, šta nam Bog dâ… 
Bog je milosrdan, kao i obično! 
Ovi su bili, bar u to doba, osvešćeni, i traže pokajanje… 
There are murders that we must account for
Bloody deeds have been done in my name
Criminal acts we must pay for
And our children will shoulder the blameI’m a British subject, not proud of it
While I carry the burden of shameAs a nation we’re following blindly
No-one stops to question why
Our money’s supporting an army
And a boy in Soweto diesI’m a British subject, not proud of it
While I carry the burden of shameMust we go on ignoring forever
The cries of an African son
There’s a soldier’s hand on the trigger
But it’s we who are pointing the gunI’m a British subject, not proud of it
While I carry the burden of shame
A mi? 
Neka nam je Bog u pomoći! 
Ma to ni po jada, muka je što nema reči neokalaizam 🙂