O Oasis smo se usput očešali kada smo pomenuli “bitku bendova” u prilogu o Bluru pre nešto više od godinu dana.
Jedna od omiljenih stvari Sir Paula, pritom prograšena za “najbolju ljubavnu pesmu devedesetih” od strane najpoznatije britanske disk džokejke .
Ceo album “Definitely Maybe” bio je otkrovenje za mene. Jedan od retkih koji sam imao na 
kaseti, zato što sam ga takvog dobio za 23. rođendan od drugara. Bližila se polovina onih crnih devedesetih, TV nisam gledao, radio nisam slušao, ploče više nisu izlazile pa nisam ni znao šta se dešava na muzičkoj sceni (za mlađe čitaoce: Interneta na ovim prostorima još nije bilo). No, na prvo slušanje popunili su mi jedan deo praznine koja je nastala raspadom Smithsa.
A imalo je i razloga, što sam saznao tek nekoliko godina kasnije: Johnny Marr im je bio mentor. Negde kad su im krenule prve svirke, Noel Gallagher ga je nazvao i zamolio ga da mu pozajmi neku gitaru. Johnny mu je mogao dati bilo koju drndavu sviraljku iz svoje kolekcije – umesto toga, pozajmio mu je Gibson Les Paul čiji je prethodni vlasnik bio Pete Townshend iz The Who.
Uzevši prvi put ovu gitaru u ruke, kaže Noel, pesma “Slide Away” se napisala sama od sebe…