A dan je tako lijepo počeo… Volim da se prisetim starih, dobrih Parafa, naročito kada je dan loš, kao ovaj današnji. Uspavao sam se, boli me grlo, sinusi su proradili, neću na posao… Umesto jutanje Nesice, pijem neke “konjske” tablete u koje je zapakovan antibiotik. Valjda će malo da popusti, mislim…
E, neće! Zove me posao u nekoliko navrata, psujem u sebi smotance & neznalice i nervozan sam k’o pas, samo što ne ujedam…
Taman što završim telefonijadu, navijem neki film da opustim živce i blago utonem u dremež, kad zvono na vratima. Otvorim, a ispred mene neki momak & devojče, uredni i fino obučeni. Devojče odmah pokuša da mi utrapi neki liflet, a onda reče:
– Gospodine, pogledajete poruku koja putuje po celom svetu…
Odmah mi postade jasno sa čime imam posla, a sa zida mi namignu Sveti Arhanđel Mihajlo… Mene su našli da muvaju. 🙂
I taman pomislim da je završeno sa smaranjem i da je vreme da predahnem, zazvoni telefon. Vidim, međugrad…
– Dobar dan, gospodine, ovde Veronika…
Brzo premotavam film, prisećam se raskalašnih Mađarica iz života, al’ ni jedne toga imena ne mogu da se setim. 🙁
– Znate, zovem iz firme… dobili ste ogrlicu i narukvicu…
– Nisam pas da nosim ogrlicu, a nisam ni od “onih“ koji nose narukvice po kući. 🙂
– Ali ja nisam mislila…
– A ko vam je dao broj mog telefona?
Veza se momentalno prekinula.
Tako se završila naša ljubav od deset sekundi! 🙂
The Cardigans su… Da mi je sada Nina, da mi spusti temperaturu… Šveđani, sem zgodnih plavuša, pornića naše mladosti, Volvoa, imaju i odličnu muziku…
Bolje da stanem, bolestan & umoran, buncam…