Utovar nedeljom, 24. novembar

Bilo je tvrdo, naporno i nadasve monotono. Toliko da je sama monotonija izazvala dodatni umor i počeo sam da grešim. Zatražio sam milost, milost su mi i dali, a sad – šta mi drugo ostaje nego da uživam u plodovima te milosti.

Teško je da se objasni kako to izgleda kad si u Danu mrmota. Ili da se poslužim demagogijom: ako niste osetili, nadam se da nikad ni nećete, a ako jeste, ne treba vam objašnjavati. Meni je u Danu mrmota bilo svejedno, jer posao je na kraju urađen, kao što uvek bude, a o Suštini pasijansa su se brinuli dobri ljudi koje sam pozvao na paljbu.

Razmišljam kako bih se rado vratio u neku staru kolotečinu, ali onda se setim da ta kolotečina ne bi odgovarala današnjim potrebama, pa stiskam zube i trpim.

Da li bi pomoglo da sam pravio izlete iz Dana mrmota makar da napravim utovar? Ma ne! Uspeh mojih dragih kolega u pripremi utovara nedeljom je bio takav da se sve nešto kanim da im uvedem radnu obavezu od jednog utovara u tri meseca. Šta vi mislite o tome?

Prilog za čitanje (ako nemate ništa protiv: i za razmišljanje) jeste traktat o GMO objavljen tokom nedelje u Peščaniku: GMO histerija, članak Biljane Stojković.

Uzgred: autorka se malčice pogubila na početku u (inače korisnom) upućivanju na razliku između pojmova “genetski” i “genetički”, ali napominjem da se isplati da izdržite ta tri-četr pasusa. Elem, sledi tekst čiji sadržaj predstavlja ozbiljnu opasnost da naučite nešto…

Poremećaj u ekološkoj dinamici populacija različitih vrsta u okolini obradivih površina jeste veliki problem koji izaziva poljoprivreda. Da bismo na jednom mestu napravili njivu i povećali prinos, moramo raskrčiti i uništiti prirodni ekosistem, a zatim prskati i polivati raznim otrovima kako bi umrlo sve što ne želimo da tu raste i što nazivamo jednim imenom – štetočine. Moramo razumeti da „štetočine“ jesu vrste kao i sve druge, samo se nama ne dopadaju i ne želimo ih ni blizu svojih interesa. U tom užasnom ljudskom ponašanju stradaju i neke vrste koje inače ne bismo dirali, a efekat se suštinski ne razlikuje u zavisnosti od toga da li gajimo GM ili klasičnu biljnu kulturu.

Ama, ako i ne naučite ništa niti se makar prizovete pameti, što je  možda i gore nego da jedete genetički modifikovanu hranu, makar ćete prepoznati (hoćete li?) da skoro svi koji galame o GMO nemaju blagog pojma o čemu pričaju. Pa sad vi gledajte šta ćete.

Ako radije gledate svoja posla, a i dalje ste skloni da uposlite mozak informacijama o čovekovim dostignućima, zavirite u spisak od 29 veštačkih satelita…

Čegbre malo, kažete vi, zašto bi me zanimalo 29 satelita? Pa dobro, možda bi vas zanimalo kako se 29 satelita pošalje u orbitu odjednom?

Aha, sad ste već naćuljili uši? Bacite pogled na članak na sajtu space.com. Nije bilo davno: prošlog utorka. Trijumf nauke, inženjeringa i, jebiga, novca…

Sve je u percepciji stvarnosti: ne vidite ono što vidite, nego ono što želite da vidite.

Časlav je za 1.000 evra kupio konja od gazde s imanja. Gazda je obećao isporuku sledećeg dana. Taj dan je gazda došao i rekao:
– Žao mi je momče, konj je crkao.
– Dobro, vratite mi onda moj novac.
– Žao mi je, ne mogu, već sam to potrošio.
– Onda mi donesite crknutog konja.
– Zašto?
– Raspisaću lutriju! Nagrada je konj.
– Ne možete to da uradite!
– Mogu, samo gledajte! I nemojte nikome reći da je konj uginuo.

Mesec dana kasnije gazda sretne Časlava i pita ga šta je bilo.
– Ništa posebno. Raspisao sam lutriju. Uplatni listić je bio 5 evra. Prodao sam ih 2.000 i zaradio 10.000 evra.
– Zar se niko nije žalio?
– Jeste: samo tip koji je dobio glavni dobitak. Vratio sam mu njegovih 5 evra i pokazao crknutog konja. Nije se bunio.

Naravoučenije 1:
Časlav sada radi u banci – i možda “radi” vas.
Naravoučenije 2:
Banke samo rade svoj posao. I uvek nađu nove konje.

Još jedno raskrinkavanje nam dolazi iz susedne Hrvatske: prognozirao avionske tragove, pa zamoljen da napusti FB grupu.

Naučnik, meteorolog, iz čistog zanimanja za fenomen teorija zavere, priključio se fejZbuk grupi koja ima “nepobitne dokaze” o tome kako nas truju onom tragovima iz aviona. Da bi pokušao da razuveri ljude koji skreću pažnju na to kako ti “otrovni tragovi”, za razliku od ‘neotrovnih”, ostaju u vazduhu i ne razgrađuju se dovoljno brzo, čovek je objavljivao prognoze tragova po nebu za dan-dva unapred i, naravno, svaki put “pogodio”.

Šta je bilo posle, piše u članku…

Citat nedelje dolazi od čoveka koji je, navodno, tvrdio da je srpska ćirilica najsavršenije pismo. Posle se pokazalo da on to možda i nije rekao, pa se opet pokazalo da je rekao. I dok smo se mi tako prepirali je li rekao ili nije rekao, propustili smo mnogo od onog što je zbilja rekao.

Davno sam naučio: nemoj se rvati sa svinjom. Ne samo da se isprljaš, nego i svinja to voli.
George Bernard Shaw

Upozoravam: danas je mnogo gore nego u vreme velikog dramskog pisca. Svinje danas znaju da lete.

Mujo i Haso bili na pecanju. Nestalo im crva, pa Mujo kaže Hasi:
– Idi potraži iza onog grma, tamo ima crva.

U međuvremenu, Mujo uhvatio zlatnu ribicu koja mu se obrati:
– Ako me pustiš, ispuniću ti tri želje!

Mujo je pusti i počne:
– Prva želja da budem jako bogat, druga da imam najljepšu ženu na svijetu, a treća…

Mislio, on mislio, pa kaže:
– Treća moja želja neka bude ono što će reći Haso! Ipak je on moj jaran.

U tom trenutku Haso će iza grma:
– Mujo! Jebalo te sto magaraca, pa ovdje nema crva!

Predlog za gledanje i proučavanje: posetite stranicu posvećenu uličnoj umetnosti, sve sa primerima. Nešto od ovog smo već prikazivali, ali svejedno: izvanredno je.

Lala leži na na bankini pokraj puta, bicikl u jendeku, bakaluk prosut svuda po putu, korpa za pijacu ko zna gde je… Stižu policajci do njega i pitaju šta mu se desilo.

– Jaaaaaav… Oborilo me…
– Jeste li upamtili marku?
– Naravno… Domaća dudara…

Od sutra sneg, kažu. A neki pronicljivi na fejZbuku kažu i da putari uveliko vežbaju odgovarajuću gestikulaciju: facu A (), facu B () i facu C (), mada se meni čini da je reč o nekim alternativnim facama – recimo, nešto je postalo popularno posipanje pepelom po glavi () ali ja sam odavno shvatio da to rade oni koji nisu bez putera na glavi (), pa sad ‘oće da prikriju taj puter pepelom, umesto da pepeo sačuvaju za vreme poledice

Raznih gadosti oko mene. Potrebno je ovako malo da mrdnem iz kuće, a baš sam nešto mrdao ovih dana, pa da čujem taman toliko više nego što sam hteo da čujem da bih mogao još jedan utovar da spakujem. Ali, neće biti: držim se onog principa da ignorisanje leči skoro sve socijalne boljke.

I kad pomenuh socijalne boljke: u sredu  počinje božićni post. Dakle, ako upražnjavate religiju kao vernik (a ne kao sveštenik) i ako još uvek spadate u one, kako bi se to na engrpskom reklo, osobe sa smetnjama u intelektualnom kapacitetu, pa mislite da je suština posta u jedenju bljutave hrane, a vi se brže-bolje mašite današnjeg ručka, pa jedite kao da ne postoji sutra. Pritom povedite računa da zadovoljite kvalitet, kvantitet, element gramzivosti,a  budite neutaživi i u pićima.

Ne, naravno: budite svečano raspoloženi°, otvorite bocu najboljeg vina, aranžirajte sto kao da vam dolaze najvažniji mogući gosti i tokom ručka upražnjavajte fine manire za stolom.

Naravno, ni to: odmahnite rukom i postupite po nahođenju. Nedeljni ručak je suviše važan da biste ga upropastili protokolarnim podjebavanjem. Prijatan ručak vam želim.