A šta tu ima veliko da se priča, reče autor i odreknu se dijaloga… Fenomenalna kinematografska minijatura Miloša Radovića iz 1997.
Auh, brate.
Postoji samo jedna loša misao koju ovaj film izaziva, iako to zapravo nije krivica autora. Elem, više je rečeno u ovih desetak minuta nego u deset prosečnih srpskih filmova iz poslednjih godina. A ako vam nije stalo do toga, uživajte u perfektnim kadrovima i ugledajte se na protagoniste filma.
Miloš Radović je važan čovek. Da iskoristim priliku i sad pomenem ono što sam zaboravio prekjuče: on je, takođe, autor one minijature “Iznenadna i prerana smrt pukovnika K. K.” u kojoj postoji… Jeste li prebrojali kadrove? Niste? Prebrojte ih sad!
(Via)
Znaš šta, Grbiću! Za tebe bih dao tri careva grada!
Vrlo inspirativno!
Zato postavljam teze za razradu pismenog zadatka na temu Moja domovina:
Kontrola infrastrukture.
Bezbednost i zaštita zdravlja na radu.
Implementacija moderne tehnologije, video nadzor.
Projekt prve deonice Koridora 10 gotov već u narednom milenijumu.
Ničim izazvano…
Oko za oko, pasta za zube.
Rutinsko nasilje i mobing.
Ekologija.
Tolerancija (…tim se dičim).
Svi seru, niko vodu ne pušta!
Voda?! Ni toalet, a kamoli papir.
Dijalog i komunikacija – čemu to služi?
Samo mirno i dostojanstveno.
“C, c, c, jee…”, kupi pintle i “Hit the road Jack” … i nema dalje.
Ili “Sedi ‘di si, jer ni za ‘di si nisi.”
Šta će biti tek kad Mrki podeli ŽS na 4 dela? Hoćemo li onda primiti Evropu kod nas?
Nebeski narod!
itd. itd.
Nabacao sam svašta, ali čega god se setim – SVE JE TU!!!
Neverovatnih 10 minuta za čistu 10-ku.