Opet stilsko-tehnička vežba.
Petljao sam danas nešto po arhivi fotografija, a samo od onog što sam uštekovao sa nekoliko foto-portala zauzima već popriličan kapacitet. Volim da gledam sve te fotke po ad hoc principu: moj screensaver je onaj koji dolazi uz program Picasa, pa ponekad pustim da se fotke vrte, i odmorim dušu uz njih. No, ponekad i analiziram neke radove, jer tako mogu da naučim ponešto – ili makar da dođem na neku ideju za sopstveno okušavanje. Jedna takva fotka mi je zapala za oko: neka veća površina papira je osvetljena odstraga, tako da svetlo probija i daje jako difuzno svetlo. U prednjem planu se našla neka mrtva priroda i fotka je imala čarobnu atmosferu.
Dakako, nisam imao nameru da pravim neku atmosferu, a pogotovo ko će sad da pravi aranžman za mrtvu prirodu… I odlučim da se samo poigram toliko da bih saznao šta mogu da izvedem aranžmanom svetla kroz obojeni papir. Rezultat je sledeći:
Ništa veliko za priču, ali sam shvatio da bi takve aranžmane trebalo da pravim u strogo ograničenom kapacitetu svetla: to što sam imao proboj svetla spreda je ispalo smetnja. Možda bi neka improvizovana crna komora mogla da pomogne.
Zapravo… Odavno sam zaključio da bi trebalo da sastavim malo više rekvizita za slikanje; vreme je za jedan improvizovani studio. Za početak: vreme je da potražim papir u boji u formatu A3… Ali moram prvo da nađem mesto za odlaganje ovog crnog hamera koji stoji pored stola u trpezariji. Jasna me ponekad pogleda ispod oka, kao da kaže “samo te gledam i pitam se dokle ćeš”… 
Uh, bolje da ne preterujem 
jer ne mogu da gnječim druge baveći se ovim. Osim pratioce Suštine pasijansa… 
A što se ove fotke tiče: mišn not akomplišd. Moraću to da ispitam bolje.