Gršeite li u kucnaju?

Kada biste videli kako kucam sve ovo (i ne samo ovo), s pravom biste me zapitali zašto se nisam potrudio da naučim pravilno kucanje.

Ostajem kralj grešaka u kucanju (iliti typo grešaka, kako je žargon preneo iz engleskog jezika). Prilično sam lenj, brljav i nedosledan po tom pitanju. Činim sebi medveđu uslugu zbog toga, jer po prirodi nisam sklon takvoj vrsti javašluka. Dosta vremena izgubim ispravljajući svoje kucanje i to je najgore od svega. Često mi i promakne, što ste sigurno već primetili.

Nije da nisu, upućivali su me na neke programe za vežbanje pravilnog kucanja, ali nisam bio sklon takvom vidu učenja jer su ti programi radili na engleskom. Moj dominantni jezik je ipak srpski sa svim svojim posebnostima, a ne engleski bez dijakritičkih znakova. Kucam k’o lud sa dva do četiri prsta i nekoliko ljudi mi je već reklo da ih zanima koliko bih brz tek bio kad bih kucao pravilno… Eh, kažem ja i odmahnem rukom. Kasno je, jer ako za ovih dvadeset i kusur godina nisam ništa preduzeo, slaba je nada da ću ikada i preduzeti.

U slučaju da ne znate, ja sam autor ove fotografije. Kao dokaz mogu da vas uputim na podatak o tome da nije objavljena cela fotografija, a ja je imam. Pitanje za dokaz: šta se nalazi na stalaži ispod ove etikete?

Uto mi je drugar skrenuo pažnju na to da nije sve tako crno, čak i kad mi promaknu greške (a pažljivi čitaoci SP su to sigurno već primetili). S obzirom na to da većina nas prepoznaje reči pri čitanju, a ne pojedinačna slova, često se desi da čak ni čitalac ne prepozna grešku.

Igor me je upozorio na jedan “eksperiment”, zapravo na glasinu o eksperimentu za koji je utvrdio da se nikad nije desio: međutim, neke teze su ispravne. Po tvrdnji izrečenoj ko zna kad, utvrđeno je da nema veze koliko grešite u kucanju dok god su prvo i poslednje slovo reči na svom  mestu. Evo konkretnog eksperimenta, pa ako znate engleski, pročitajte ovo što brže:

Aoccdrnig to a rscheearch at Cmabrigde Uinervtisy, it deosn’t mttaer in waht oredr the ltteers in a wrod are, the olny iprmoetnt tihng is taht the frist and lsat ltteer be at the rghit pclae. The rset can be a toatl mses and you can sitll raed it wouthit porbelm. Tihs is bcuseae the huamn mnid deos not raed ervey lteter by istlef, but the wrod as a wlohe.

Ovde, zapravo, piše sledeće:

According to a researcher at Cambridge University, it doesn’t matter in what order the letters in a word are, the only important thing is that the first and last letter be at the right place. The rest can be a total mess and you can still read it without problem. This is because the human mind does not read every letter by itself but the word as a whole.

Liku se dopalo šta je zatekao, pa je napravio online skript koji će zamrljati tekst po slučajnom obrascu, e da bi i sam isprobao tezu i pride dao drugima da probaju. Isprobajte test ovde. Ja sam napravio probu, pa je ispalo sledeće:

Njie vnažo kolkio ste ptua poergšili u knjucau. Vžano je da li dgrui mgou da rzmuejau všae psinjae.

Priznajte, razumeli ste svaku reč.

(Via)

2 komentara na temu “Gršeite li u kucnaju?”

  1. Једва сам нашао поруку у којој сам се позивао на своју претходну поруку у којој сам се држао само изречених а не и прећутаних правила… ево, од 6-Х-2007 (што је био већ други пут, ал’ онај први не могу да нађем):

    >fi yuo cna raed tihs, yuo hvae a sgtrane mnid too. Cna yuo raed tihs? Olny 55 plepoe out of 100 can.

    That’s because they are Anglophone, just as the author of the text is. Specially true for the original text done in this technique. I’ve already done this once, but here goes again, and just like the last time, I’m not leaving the favorite pairs together:

    “To percott our mbeerms’ pricvay, we work olny wtih cinomeaps that aerge to mnaiaitn snortg ciodeitnnailfty ponottirces and limit the use of imitoorfann we pirdvoe. We do not pmerit teshe comnipeas to sell to ohetr trhid pierats the ifraintoomn we pidrove to them.”

    Or this:

    “You don’t have to be a guenis to rialzee that capslinolg a dzeon dotkesp stemyss with 500-watt power suilepps into a slinge svreer with a 2000-watt power sluppy saves power and cloonig cotss. It’s also ovoubis that csipollang a few hendurd winkoostarts into just a few pishcayl sveerrs would sslah the power bill much fhuterr, while rundcieg the oarheevd of dotskep ssteym reapirs and remapleenct prats. With cahep detoksp tinlearms, total power cuoptoismnn per seat drops diaratcalmly, as does the heat greentead by hdaarrwe, ruiltsneg in lower air coindinntoig costs.”

    And mind you, I stuck with the original rules, that any word’s first and last character remains intact. You would never become yuo. If I played by your relaxed rules…

    “hlymnot neazaimg on Uslavi XoorPf dan redealt cheltnoogies wrentit in phissan. 8 yaser dol. Psileerhad in Fox phissan gnikesap drlow. Alceetocrnil nad reapp tiodine. FrePoxss is tatedreg to phel Fox posledveer to sue the scinologthee hatt pkee them and rheit nampicoes adeah of the tesb. At royu bwe gape you heav orem nhat 800 scialert autob…”

Komentari su onemogućeni.